Kurti očigledno ne želi dijalog s Beogradom, što je još jednom potvrdio odbijanjem razgovora s predsednikom Vučićem prošle nedelje u Briselu. Dijalog je ključan za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, ali režim u Prištini odbija dijalog i radije pribegava jednostranim i nasilnim odlukama. Predsednik Vučić, iako nije oduševljen razgovorima s Kurtijem, angažovan je u dijalogu jer to smatra svojom dužnošću. Međutim, Kurti je odbio direktan dijalog s Beogradom, postavljajući ultimatume umesto konstruktivnih razgovora.
Priština postavlja uslove za nastavak pregovora koji su protivustavni, tražeći priznanje nezavisnosti tzv. Kosova od strane Beograda. Međutim, Beograd podržava međunarodno pravo i srpske interese te je spreman za dijalog pod okriljem EU. EU je jasno stavila odgovornost na Kurtija jer je odbio učešće u dijalogu, ali neće primeniti drastičniji pritisak na njega usled njegovog šovinističkog stava.
Dijalog nije mrtav sve dok postoji spremnost za razgovor, ali Kurtijeva destruktivna politika i neprijateljstvo prema dijalogu predstavljaju prepreku za efikasan proces. Formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) je neizvesno s obzirom na Kuritovu nevoljnost da dozvoli njen razvoj. Srpski narod na Kosovu izložen je teroru i pritiscima, ali Srbija je odlučna u zaštiti svojih građana.
Priština ograničava slobodu kretanja na Kosovu i Metohiji, blokirajući ulazak različitim ličnostima, uključujući i humanitarne radnike. Iako su zabrinuti za težak položaj Srba na Kosovu, srpske vlasti ne veruju da bi mogao doći do novog pogroma, ali su na oprezu zbog mogućnosti etničkog čišćenja. Priština takođe želi da protera srpsku valutu s Kosova, što je deo politike brisanja svakog traga Srbije na Kosovu.
Beograd će nastaviti tražiti povoljna rešenja putem dijaloga s Prištinom, iako je situacija trenutno otežana zbog Kuritove politike odbijanja dijaloga. Važno je da se sačuva komunikacija i da se nastavi borba za očuvanje srpskih interesa na Kosovu i Metohiji.
