Poreska uprava Srbije objavila je na svojim zvaničnim kanalima podatke o fiskalnim računima koje su veliki trgovinski lanci izdala na kraju januara 2023. godine. U petak, 31. januara, ukupno je zabeleženo 865.758 fiskalnih računa. Ovaj broj predstavlja značajan pad u odnosu na prethodni dan, kada je zabeleženo čak 1.157.985 izdatih računa, što znači da je došlo do smanjenja od 292.227 računa.
Za razliku od petka, kada je evidencija pokazala pad, podaci za četvrtak, 30. januara, pokazuju da su trgovinski lanci kao što su „Delhaize“ sa svojim brendovima Maxi i Shop&Go, „Mercator“ kroz Roda i Idea, „DIS“, „Univereksport“ i „Lidl“ imali veoma aktivan dan sa ukupno 1.157.985 izdatih fiskalnih računa. Ovo ukazuje na uobičajeni trend da su radni dani, posebno oni koji su blizu kraja meseca, obično jači u pogledu prometa.
Poreska uprava je, takođe, obelodanila podatke za ranije datume. Naime, trgovinski lanci su 17. januara 2023. godine izdali ukupno 1.103.159 fiskalnih računa, dok je dan ranije, 16. januara, izdato 1.095.561 računa. Ovi podaci govore o stabilnosti u maloprodajnom sektoru, ali i ukazuju na moguće sezonske fluktuacije u potrošnji, koje se javljaju zbog različitih faktora kao što su plate, praznici i promotivne akcije koje trgovine nude potrošačima.
Iako smanjenje broja izdatih fiskalnih računa može delovati kao negativan indikator, važno je naglasiti da trgovinski lanci često prolaze kroz oscilacije u prodaji. Na primer, petak je obično dan kada se potrošnja smanjuje u odnosu na prethodne dane zbog raznih razloga, uključujući i to da se potrošači često odluče za kupovinu tokom vikenda kada su slobodni, ili pak zbog planiranja većih troškova na početku meseca.
Poreska uprava je specijalizovana institucija za prikupljanje informacija koje se odnose na fiskalne tokove, i kao takva ima za cilj da obezbedi transparentnost i poštovanje poreskih obaveza od strane privrednih subjekata. Ovakve informacije su korisne ne samo za vlasti koje prate ekonomske pokazatelje, već i za analitičare i istraživače koji proučavaju potrošačke trendove i ponašanje građana.
U poslednje vreme, potrošnja u Srbiji beleži određene promene, što može biti rezultat šireg ekonomskog okvira. Inflacija, promene u porezima i ekonomski rast su čimbenici koji oblikuju navike potrošnje. Dodatno, mnogi trgovinski lanci su uložili u unapređenje svojih usluga i asortimana, što je omogućilo da privuku dodatne kupce, ali i da se održe u konkurenciji.
S obzirom na sve izazove sa kojima se suočava maloprodaja, očigledno je da će trgovinski lanci nastaviti da se prilagođavaju potrebama tržišta kako bi ostvarili bolje rezultate. U narednim mesecima, analitičari će pratiti kako će se kretati broj fiskalnih računa u kontekstu ukupne ekonomske situacije, kao i sezonskih promena u potroši. Raste interesovanje za to kako različiti faktori utiču na potrošačke navike, posebno u svetlu trenutnih ekonomskih okolnosti koje mogu oblikovati buduće trendove.
U svakom slučaju, finansijska disciplina i pravilna fiskalna politika predstavljaju ključne aspekte stabilnosti potrošnje i uzročni su u oblikovanju budućih ekonomskih kretanja. Poreska uprava će nastaviti da sakuplja i analizira podatke kako bi se blagovremeno reagovalo na sve promene na tržištu.
