Dok se obeležavala 25. godišnjica NATO agresije na Srbiju, Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa je izazvala kontroverzu svojim postupkom. Umesto osude agresije, stranka je amnestirala NATO i optužila vlastitu državu za žrtvovanje svojih građana tokom bombardovanja 1999. godine.
Ova poruka iz Stranke slobode i pravde upućena je nakon što su članovi stranke položili venac u Tašmajdanskom parku u spomen na decu koja su poginula tokom bombardovanja. Borko Stefanović, zamenik Dragana Đilasa, je izjavio da je naša obaveza da se setimo ovakvih tragedija i izvučemo pouke kako se slični događaji ne bi ponovili u budućnosti.
U bombardovanju NATO-a pre 25 godina je poginulo oko 2.500 ljudi, uključujući 78 dece, dok je oko 6.000 ljudi bilo ranjeno. Čak i predsednik Vučić se oglasio povodom ovog događaja rečima da je Srbija uvek umela prepoznati one koji joj ulagali, a hrabro odabrati pravi put.
Jedan predstavnik opozicije je kritikovao izjavu Stranke slobode i pravde, postavljajući pitanje da li država zaista žrtvuje svoje građane u tim situacijama ili se oni pitaju jesu li i tada bili krivi. Ministar odbrane i lider SNS, Miloš Vučević, je ocenio reakciju opozicije kao sramotnu, ističući da je Srbija bila žrtva agresije.
Milica Đurđević Stamenkovski iz Srpske stranke Zavetnici je kritikovala izjavu Borka Stefanovića, optužujući ga da pokušava da opravda NATO agresiju i nalogodavce bombardovanja. Ona je istakla da takve izjave samo potvrđuju želju određenih političkih snaga da Srbija postane protektorat.
Na reakciju opozicije se osvrnuo i Đorđe Milićević, ocenivši da njihova agenda ide u pravcu dolaska na vlast po svaku cenu, podrške lažnoj državi Kosovo i uvođenja Srbije u NATO. Ognjen Karanović, član Centra za društvenu stabilnost, je istakao da oni koji su izručili Miloševića i podržali NATO agresiju nemaju pravo na empatiju prema žrtvama.
Vladimir Orlić, poslanik i potpredsednik GO SNS, je takođe osudio izjavu Stranke slobode i pravde, ističući da opet pokazuju svoju neiskrenost prema državi i narodu. Optužio je Đilasovu partiju da ne stoji na strani Srbije ni u najgorim situacijama, već da preuzimaju tuđe stavove bez obzira na posledice po sopstvenu zemlju.
Ova kontroverza oko NATO agresije i interpretacije događaja iz 1999. godine jasno pokazuje duboko političko i ideološko raslojavanje u društvu. Dok jedni insistiraju na osudi agresije i zaštiti nacionalnih interesa, drugi se fokusiraju na kritiku vlasti i opravdavanje postupaka ranijih političkih elita. S obzirom na ove stavove, može se zaključiti da će ova tema i dalje biti predmet političkih polemika i kontroverzi u javnosti.
