Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Rodoljub Živadinović, upozorio je na ozbiljnu situaciju u svetu pčelarstva, posebno u regionu, gde se beleži veliki pomor pčela. U Srbiji je najteža situacija zabeležena u Vojvodini, gde neki pčelinjaci beleže čak do 100% uginuća pčela. Ovo nije samo trenutni problem, već se nazire i katastrofalan razvoj događaja.
Živadinović naglašava da postoji više uzroka za ovaj porast uginuća pčela. Klimatske promene, poput suša i nekontrolisanih padavina, značajno utiču na količinu kvalitetnog polena, što predstavlja ključni izvor hrane za pčele. Takođe, dok na jugu Srbije dominira parazitski osa varoa, Vojvodina se suočava sa akuutnim nedostatkom polena.
Stručnjak je istakao da nedostatak polena, koji je neophodan za normalan život pčela, dovodi do slabijih imunoloških sistema, čime se pčele postavljaju na milost i nemilost raznim bolestima. Klimatske promene, prema Živadinoviću, dovode do promene u vrstama parazita, a jedan od njih je i tropilaelaps, koji bi mogao izazvati još veće probleme od trenutne varoe.
Jedan od ključnih problema je i to što je analize Veterinarskog fakulteta pokazale da su virusi paralize najdominantniji među uzročnicima uginuća. Virus hronične paralize i virus deformisanih krila prisutni su godinama, ali zbog loše ishrane dolazi do njihovog intenzivnog razmnožavanja. Nedostatak kvalitetnog polena pospešuje širenje ovih virusa, što dodatno pogoršava situaciju.
Živadinović se osvrće na činjenicu da čak i kada postoji dovoljno polena, njegova kvaliteta može biti nedovoljna da zadovolji prehrambene potrebe pčela. Pored toga, maksimalna zagađenost pesticidima, koja je rezultat nepravilne i nekontrolisane upotrebe, dodatno ugrožava zdravlje pčela.
Ova godina je specifična i po značajnom broju mrazeva koji su dodatno smanjili populaciju pčela. Živadinović upozorava da se neće samo smanjiti broj pčela, već će i njihove preživjele jedinke biti znatno slabije, što se odražava na njihov prinos. Pčelari se suočavaju sa situacijom gde ne žele da presele pčele radi oporavka.
Međutim, problem nije samo u medu, već i u oprašivanju koje je ključno za poljoprivredu. „Jedno je uništio mraz, drugo će biti uništeno zbog oprašivanja,“ naglašava Živadinović, ukazujući na dramatičan pad prinosa u poljoprivredi. U nedostatku oprašivanja, kvalitet i prinos poljoprivrednih proizvoda će biti umanjeni.
Živadinović naglašava da su pčele ključne za uspjeh brojnih useva, poput deteline, koja bez oprašivanja ne može da ostvari puni potencijal. Takođe, pčele su od suštinskog značaja i za vinograde, posebno tokom zrenja grožđa. Pčele oprašuju više od 80% gajenog bilja, a trećina hrane direktno zavisi od njih.
Na kraju, Živadinović poručuje da bi nestanak pčela imao katastrofalne posledice po globalnu proizvodnju hrane. „Kada bismo izgubili pčele, za godinu do dve bismo se suočili sa nestankom dve trećine hrane na planeti,“ ističe. Pčele doprinose ekosistemu na brojne načine, a med je samo jedan od proizvoda, često potcenjen.
Ova situacija zahteva hitnu akciju i svest o važnosti pčela ne samo za pčelare, već i za čitavo društvo. Potrebno je zajedničko delovanje svih sektora kako bi se prevazišao trenutni izazov i obezbedila budućnost pčelarstva u Srbiji i regionu.
