Pčelari u Srbiji se suočavaju s nizom ozbiljnih izazova koji ugrožavaju njihovu proizvodnju i opstanak na tržištu. Promene klime, niska otkupna cena meda i sve prisutniji falsifikati predstavljaju samo neke od prepreka s kojima se ovaj sektor bori. Na Sajmu meda u Beogradu, koji svake godine beleži smanjenje broja izlagača, očigledno je da je situacija sve teža za pčelare.
Za potrošače je poražavajuća činjenica da je na svetskom nivou samo svaka treća tegla meda zaista pravi. Falsifikovani med, koji je nekada bio retkost, sada dominira tržištem. Stručnjaci ističu da je teško razlikovati pravi med od veštačkog bez laboratorijskih analiza. „Nećete verovati da su ovi koji rade falsifikate kao čarobnjaci. Mogu prevariti čak i najiskusnije u ovom poslu“, rekao je prof. dr Slađan Rašić, predsednik Srpskog društva za testiranje kvaliteta meda. Njegovo iskustvo govori da čak i pčelari sa decenijama prakse mogu biti prevareni.
Jedan od najvećih problema sa kojim se pčelari suočavaju je niska otkupna cena meda. Pre pet godina, kilogram meda otkupljivan je po ceni od sedam evra, dok je danas ta cena drastično pala na samo tri evra. Ovakva situacija prednost daje proizvođačima falsifikata, koji koriste jeftine sirovine kao što su melase i sirupi, omogućavajući im da prodaju svoje proizvode po višoj ceni. Pčelar Zoran Krstić iz Vlasotinca napominje da prava tegla prirodnog meda ne može koštati manje od hiljadu dinara, inače se proizvodnja ne isplati.
U razgovorima sa pčelarima, može se čuti o velikom broju njih koji su odustali od proizvodnje. „Poznajemo mnogo pčelara. Nakon nekoliko godina mnogi su se povukli jer je teško pronaći profitabilnost u ovom poslu“, priznaje Đorđe Radovanović, pčelar sa Sokolskih planina. Ova situacija može biti posebno teška za nove pčelare koji se pokušavaju probiti na tržištu, a često se susreću s ekonomskim izazovima i neizvesnošću.
Za potrošače se postavlja pitanje kako da prepoznaju pravi med u moru falsifikata. Jedan od ključnih saveta je osloniti se na tradiciju i reputaciju proizvođača. Svetlana Milojković iz sela Kamenovo, koja proizvodi med više od pola veka, navodi da njihova porodična tradicija i poverenje kupaca igraju presudnu ulogu u prodaji. „Imamo mušterije u Beogradu i Novom Sadu, šaljemo med pouzećem. Prodajemo matični mleč, propolis, bagremov, livadski, šumski i lipov med“, objašnjava Svetlana.
Pčele nisu samo važne zbog meda koji proizvode, već su i ključni oprašivači u prirodi. U vreme kada se povećava korišćenje hemikalija i pesticida, važno je očuvanje pčela kako bi se osigurala poljoprivredna proizvodnja uopšte. Ajnštajn je nekada rekao da bi bez pčela život na Zemlji mogao nestati u roku od četiri godine. Ovaj citat služi kao upozorenje o značaju pčela za životnu sredinu.
Na kraju, pčelari se nadaju da će s višim standardima i boljim svesnim ponašanjem potrošača, situacija na tržištu meda moći da se promeni na bolje. Bez toga, ovaj sektor može doživeti dalje smanjenje proizvodnje, a pravilan med bi mogao postati luksuz umesto uobičajenog proizvoda na tržištu. Potrošači koji žele da podrže domaće pčelare treba da budu oprezni i informisani, kako bi odabrali kvalitetan i prirodan med.
