Pavle Zelić, direktor Kancelarije za suzbijanje trgovine lažnim lekovima pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, nedavno je istakao da su lažni lekovi postali najbrže rastuća kriminalna delatnost na svetu. Ovaj fenomen postao je ozbiljan problem u svetu, kako za zdravlje potrošača, tako i za ekonomiju.
Lažni lekovi predstavljaju ozbiljnu pretnju za zdravlje ljudi, s obzirom na to da se u njima često nalaze štetne supstance koje mogu izazvati teške posledice po zdravlje. Pored toga, lažni lekovi mogu imati nepredvidive posledice na zdravlje, jer njihova efikasnost i sastav nisu provereni. Stoga je važno da vlasti preduzmu mere kako bi sprečile širenje lažnih lekova i zaštitile građane.
Prema podacima Interpola, trgovina lažnim lekovima je vrlo profitabilna delatnost koja generiše godišnji prihod od oko 200 milijardi dolara. Ova kriminalna mreža operiše na globalnom nivou, često prelazeći granice država i koristeći različite kanale distribucije. Zbog toga je teško otkriti i suzbiti ovu vrstu kriminala, s obzirom na to da su trgovci lažnim lekovima vešti u skrivanju svojih aktivnosti.
Pavle Zelić je istakao da je Srbija postala tranzitna zemlja za trgovinu lažnim lekovima, s obzirom na to da se preko njenog teritorija prevoze velike količine falsifikovanih lekova. Kako bi se suzbila ova pojava, potrebno je preduzeti koordinisane akcije na međunarodnom nivou i jačati saradnju sa drugim zemljama.
U borbi protiv trgovine lažnim lekovima, važno je da potrošači budu obavešteni o rizicima koji poseduju kupovinom lekova preko sumnjivih kanala, kao što su internet stranice koje nude jeftine lekove bez recepta. Takođe, treba obratiti pažnju na ambalažu lekova, jer često falsifikatori koriste slične boce i kutije kako bi ih učinili autentičnim.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije sprovodi različite akcije kako bi suzbilo trgovinu lažnim lekovima, u saradnji sa drugim nadležnim institucijama i Interpolom. Ove akcije obuhvataju inspekcijske kontrole, zaplene falsifikovanih lekova i hapšenje krijumčara. Međutim, borba protiv ove vrste kriminala zahteva kontinuirane napore i saradnju svih aktera u lancu distribucije lekova.
Pored toga, važno je da se unapredi zakonodavstvo kako bi se pooštrile kazne za trgovce lažnim lekovima i osigurala efikasnija istraga i procesuiranje slučajeva. Takođe, potrebno je edukovati javnost o opasnostima koje nose lažni lekovi i podstaći ih da budu oprezni prilikom kupovine lekova putem interneta ili drugih kanala distribucije.
Pavle Zelić je istakao da je trgovina lažnim lekovima postala međunarodni problem koji zahteva globalni odgovor. Stoga je neophodno da države saradjuju i razmenjuju informacije kako bi zajednički suzbili ovu vrstu kriminala. Samo zajedničkim naporima možemo zaustaviti širenje falsifikovanih lekova i zaštititi zdravlje građana.
U borbi protiv trgovine lažnim lekovima, važno je da sve zemlje preduzmu konkretnu akciju i usvoje efikasne mere za sprečavanje širenja ove vrste kriminala. Osim toga, potrebno je kontinuirano obrazovanje javnosti o rizicima koji nose lažni lekovi i podsticanje građana da budu svesni opasnosti po zdravlje koje mogu predstavljati kupovina falsifikovanih lekova.
U zaključku, trgovina lažnim lekovima predstavlja ozbiljan problem koji zahteva hitno rešenje. Važno je da države preduzmu konkretne akcije kako bi suzbile ovu vrstu kriminala i zaštitile zdravlje svojih građana. Samo zajedničkim naporima možemo zaustaviti širenje lažnih lekova i obezbediti bezbednu i efikasnu distribuciju lekova.
