Jedna od najkontroverznijih biljaka u Srbiji, paulovnija, izaziva mnoge diskusije od trenutka kada je prvi put predstavljena. Od prevara onih koji su želeli da gaje ovu biljku, ali su zapravo dobijali pogrešan sadni materijal, do informacija o različitim vrstama, većina kojih nije pogodna za naše podneblje – svi ovi faktori dodatno otežavaju njeno prihvatanje među poljoprivrednicima.
Ipak, među svim oscilacijama vezanim za ovu kulturu, preživeli su oni koji su pristupili uzgoju ozbiljno, dobro se informisali i kupili sadni materijal samo od proverenih proizvođača. Ovi proizvođači su prepoznali potencijal paulovnije. Ova biljka ne samo da brzo raste, već ima i višestruke koristi. Njen vlaknasti materijal odlikuje se odličnim izolacionim svojstvima, otpornost na vlagu, a može se koristiti za ogrev, u pčelarstvu jer je medonosna, kao i za stočnu hranu.
Postoji devet poznatih vrsta paulovnije, ali se za naše klimatske uslove preporučuje hibrid Paulownia bellisia, koji se pokazao kao najprikladniji jer nije invazivan. Uzimajući u obzir sve aspekte, paulovnija se može koristiti na nadmorskoj visini do 1.200 metara, dok teže uspeva na kiselijim zemljištima i zabarenu zemljištu. Kako navode stručnjaci, zemljište sa visokim podzemnim vodama je ključni faktor neuspeha pri uzgoju ove biljke.
Iako nietw koja državna institucija ne pruža direktnu podršku uzgajivačima paulovnije, zanimanje za ovu vrstu biljke raste, a mnogi poljoprivrednici uočavaju njenu široku primenu u industriji. Drvo se koristi u izradi muzičkih instrumenata, brodogradnji, avio-industriji, kao i u izradi nameštaja, igračaka i drugih drvnih predmeta. Snabdevanje tržišta sa ovim kvalitetnim materijalom može biti vrlo profitabilno.
Paulovnija je poznata kao najbrže rastuće drvo na svetu. U svojoj prvoj vegetacijskoj sezoni može narasti i do šest metara, a svake naredne godine dobijati dodatne tri do četiri centimetra prečnika. Kada se gaji u optimalnim uslovima, stabla mogu dostići visinu od 20 metara i obim debla od 40 cm za pet do sedam godina, kada su spremna za industrijsku upotrebu.
Osim što je značajna u industrijske svrhe, paulovnija se koristi i za ogrev, pri čemu se njen kalorijski kapacitet može uporediti sa kapacitetom mrkog uglja. Jedan hektar podignutih stabala (s oko 6.200 sadnica) može doneti profit do 50.000 evra za samo četiri godine. Ova finansijska isplativost dodatno motiviše poljoprivrednike da istraže mogućnosti koje pruža ova biljka.
S obzirom na sve prednosti, potrebna je pažljiva selekcija i pravilna tehnika uzgoja kako bi se osiguralo da biljka uspešno raste i donosi plodove. Naime, paulovnija nije imuna na štetočine i zahteva stalnu brigu i pažnju. Poljoprivrednici koji su se odlučili za uzgoj ove biljke moraju biti svesni svih njenih karakteristika i prilagoditi svoje metode rada prema specifičnim potrebama biljke i zemljišta.
Takođe, značajna je i informatička podrška i razmena iskustava među uzgajivačima. Edukacija i povezivanje sa stručnjacima pomažu u smanjenju neizvesnosti i poboljšanju prinosa.
U zaključku, paulovnija se pokazuje kao veoma značajna kultura koja, uz pravilnu negu i uslove, može značajno doprineti poljoprivrednoj ekonomiji Srbije. Njena brza proizvodnja i široka primena u različitim industrijama otvaraju vrata novim poslovnim mogućnostima i potencijalima za povećanje profitabilnosti.
