Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda otkriva da je najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji prodato u opštini Ruma, što dodatno oslikava rast cena zemljišta u ovoj oblasti. Parcela od 5 hektara i 66 ari postigla je cenu od neverovatnog milion evra. Ova transakcija, iako predstavlja izuzetak, ističe trend porasta cena poljoprivrednog zemljišta koje u Sremu dostiže prosečno više od 10.000 evra po jutru, dok prosečna cena iznosi oko 8.000 evra.
Međutim, poljoprivrednici i investitori suočavaju se s izazovima kao što su nedostatak kvalitetnih parcela i ograničena ponuda. Povećana potražnja za zemljištem prati opšti trend rasta vrednosti nekretnina. Rade Frajtović, vlasnik agencije za nekretnine, objašnjava da su cene zemljišta u korelaciji sa cenama stanova i kuća, koje su takođe u porastu. Napominje da su cene porasle između 10 i 20 procenata.
Glavni problem na tržištu je nedostatak zemlje. Naime, većina kvalitetnih parcela je u vlasništvu onih koji ozbiljno ulažu u poljoprivredu, dok su manje površine već prodate zbog atraktivnih cena. Ovaj trend „kristalizacije stanja“ znači da su prodavci s manjim parcelama iskoristili dobre cene za ulaganje u druge nekretnine, poput stanova. Frajtović dodaje da se svaka parcela koja se pojavi po razumnijoj ceni brzo prodaje. Cene sada variraju od 6.000 do 8.000 evra po jutru.
Iako cena poljoprivrednog zemljišta u Sremu raste, svakodnevne izazove u poljoprivredi čine život poljoprivrednika teškim. Suše, loši prinosi i niske otkupne cene, uz sve veća ulaganja u proizvodnju, doprinose tome da mnogi poljoprivrednici i dalje suočavaju s poteškoćama. Oni koji ulažu u zemlju sada se bore s izazovima koji nadmašuju finansijski uspeh koji bi očekivali od porasta vrednosti nekretnina.
U pozadini ovih ekonomskih kretanja, poljoprivrednicima je sve teže da zadovolje rastuće potrebe tržišta i ostvare profit. Kroz sve izazove, poljoprivrednici pokušavaju da nadmaše prepreke koje su se pojavile u poslednjih nekoliko godina, ali to postaje sve teže s povećanjem troškova i nepredvidivih vremenskih prilika.
U svetlu ovih informacija, jasno je da ukoliko se ne reše problemi poput nedostatka kvaliteta zemljišta i nepredvidivosti tržišta, budućnost poljoprivrede u Srbiji može biti ugrožena, bez obzira na trenutne cene zemljišta. Investitori će morati razmisliti kako da se takmiče s izazovima koji dolaze od klimatskih promena i tržišnih pritisaka.
U zaključku, iako su vrednosti zemljišta u porastu, trenutni problemi u poljoprivredi zahtevaju hitnu pažnju. Bez stabilizacije i podrške, mnogi poljoprivrednici mogu ostati zaglavljeni u ciklusu niskih prihoda i visokih troškova, što može dugoročno ugroziti celokupni sektor.
