Miloš Terzić, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, nedavno je izazvao brojne reakcije svojim komentarima o ministru Zoranu Glišiću. Naime, Terzić je istakao da su takvi komentari poput njegovih, u trenucima kada je situacija na Kosovu i Metohiji napeta, razlika između „pristojne“ i „blokaderske“ Srbije. Ova izjava izazvala je oštru kritiku, a Milivoćević, osvrćući se na Terzićeve reči, izrazio je sumnju i odlučnost da stavi do znanja kako ne smatra da su ovakvi stavovi primerni.
U svom odgovoru, Milivoćević je podsetio na tragične trenutke u srpskoj istoriji, nabrajajući ubistva premijera Zorana Đinđića i novinara Slavka Ćuruvije. Upitao je kako je moguće da se Terzić oseća srećnim u kontekstu tih događaja. Iz njegove poruke očigledno se može naslutiti kritika usmerena prema Terziću, koji za Milivoćevića nije predstavnik izraženih i humanih vrednosti koje bi trebale da predstavljaju Srbiju.
Na društvenim mrežama, rasprava je dodatno eskalirala. Mnogi korisnici su odmah reagovali, a jedan od komentara koji se izdvojio bio je napisan na račun Demokratske stranke, sa tvrdnjom da se sam Đinđić verovatno prevrće u grobu videći trenutne vođe stranke. Ovaj komentar odražava frustraciju i nezadovoljstvo među građanima koji posmatraju političku scenu u Srbiji i sumnjaju u istinske vrednosti i načela stranačkih vođa.
Prije svega, važno je napomenuti da je situacija na Kosovu i Metohiji veoma složena i da je svaka reč u ovakvim trenucima od velike važnosti. Oni koji donose odluke i komentarišu političku situaciju moraju biti svesni težine svojih reči. U ovom slučaju, Terzićevi komentari su izazvali ne samo protivljenje, već i duboku analizu trenutne političke dinamike, kao i vrednosti koje se zastupaju.
Kroz istoriju, srpska politika imala je svoje uspone i padove, a pojedini lideri su ostavili neizbrisiv trag u kolektivnoj svesti nacije. Zoran Đinđić, kao premijer, predstavljao je reformsku snagu i nadu za mnoge građane, dok su njegova ubistva i nasilje koje je usledilo nakon njegovog odlaska ocrtali jedan mračan period u političkom životu Srbije. S druge strane, trenutni lideri i stranke često se dovode u pitanje kada je reč o poverenju građana i ispunjavanju njihovih očekivanja.
Tokom razgovora o Terzićevoj izjavi, prisutni su bili različiti stavovi. S jedne strane, neki smatraju da je važno održati distancu od prošlosti i graditi nove politike na temeljima dijaloga i pomirenja. S druge strane, postoje i glasovi koji se protive bilo kakvom zaboravljanju prošlih bolnih iskustava. Milivoćević, svojom reakcijom, nedvosmisleno naglašava potrebu za duelom između prošlosti i sadašnjosti, kao i odgovornost onih koji vode.
Jedan od ključnih elemenata diplomatskog i političkog delovanja je sposobnost razumevanja konteksta u kojem se komentari iznose. U slučaju Kosova i Metohije, kao i u širem smislu, Balkana, vođenje politike zasnovane na empatiji i razumevanju može poslužiti kao kamen-temeljac za izgradnju budućnosti. Na taj način, Srbija može pokazati svetu da je sposobna za promene i razvoj, a ne samo ponavljanje istorijskih grešaka.
Ova situacija je takođe podsetnik na važnost političkog dijaloga unutar same zemlje, gde razlike u mišljenju mogu da dovedu do konstruktivnog razgovora. U tom smislu, potrebne su otvorene i iskrene debata o budućnosti, čemu mogu doprineti svi građani, bez obzira na političke orijentacije. Time bi se stvorilo zdravije političko okruženje koje bi moglo doprineti stabilnijoj i uspešnijoj Srbiji kao celini.
