Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog protiv D. S. (54), investitora koji je optužen da je gradio stambeni objekat u Surčinu bez potrebne građevinske dozvole. Ovaj slučaj naročito je privukao pažnju javnosti i stručne zajednice zbog ozbiljnosti kršenja zakona u oblasti urbanizma i građevinarstva.
Prema saopštenju tužilaštva, D. S. je tokom maja i juna 2023. godine započeo radove na izgradnji novog stambenog objekta bez prethodnog odobrenja nadležnih organa, što se smatra krivičnim delom prema zakonodavstvu Republike Srbije. Ovakva praksa ne samo da može ugroziti bezbednost budućih stanara, već i dovesti do značajnih posledica po okolinu i infrastrukturu.
Javni tužilac je predložio da se okrivljeni oglasi krivim i oslovi kaznu od 11 meseci zatvora. Međutim, izrečena kazna bi se izvršila samo ukoliko D. S. u naredne četiri godine ne počini novo krivično delo. Pored zatvorske kazne, traži se i novčana kazna u iznosu od 400.000 dinara, što predstavlja ozbiljan udar na finansijski status investitora.
Izuzetno je važno naglasiti da se predlaže i oduzimanje predmeta kao mere bezbednosti. U ovom slučaju, to se odnosi na stambeni objekat koji se gradi na katastarskoj parceli, na kojoj su već započeti radovi i ozidani temelji zgrade. Ova mera ima za cilj da spreči bilo kakvo daljnje nelegalno građenje i da zaštiti buduće potencijalne stanare od mogućih rizika.
Ova situacija osvetljava širu problematiku nelegalne gradnje u Srbiji, koja je postala sve češći fenomen u poslednjih nekoliko godina. Mnogi investitori zaboravljaju na zakonske procedure i propise, što dovodi do stvaranja objekata koji ne ispunjavaju osnovne bezbednosne standarde. U zemlji gde se urbanizacija brzo razvija, važnost poštovanja građevinskih dozvola nije nikada bila veća.
Lokalne samouprave i nadležni organi su često kritikovani zbog sporog i neefikasnog rešavanja problema nelegalne gradnje. U ovom slučaju, delovanje tužilaštva može se posmatrati kao korak ka jačanju zakonskog okvira i podizanju svesti o važnosti legalne gradnje. Analitičari smatraju da bi strožije kazne za nelegalne investitore mogle imati zastrašujući efekat na one koji razmišljaju o sličnim projektima.
Još jedan aspekt ove situacije je i pritisak javnosti koja očekuje od vlasti da se suoči sa problemima urbanog razvoja. Nelegalno građenje često dovodi do povećanja tenzija među građanima koji se bore za prostor i resurse. Stambeni objekti koji se grade bez dozvole često nemaju potrebne infrastrukturne pristupe, što može dovesti do dodatnih problema, poput preopterećenja saobraćaja i smanjenja kvaliteta života na tom području.
Ovaj slučaj, kao i mnogi slični, ukazuje na potrebu za kontinuiranim obrazovanjem kako investitora, tako i šire javnosti o važnosti poštovanja zakona. Povećana svest o potencijalnim posledicama nelegalne gradnje može doprineti stvaranju odgovornijeg pristupa urbanom razvoju.
Ukupno, tužilaštvo ovom optužbom šalje jasnu poruku da nelegalna gradnja neće biti tolerisana i da će svi koji se usude da prekrše zakon snositi posledice. To može biti samo deo šire strategije koju vlasti planiraju u borbi protiv nelegalne gradnje, a koja uključuje i edukaciju, unapređenje procedura i aktivnu ulogu građana u zaštiti svojih prava.
