U Manastiru Tronoša, srednjevekovnoj zadužbini Nemanjića iz 1217. godine, proslavljen je Sveti Pantelejmon, krsna slava kapele koja je deo „Česme devet Jugovića“. Ova česma se smatra jednom od najstarijih i najlepših u Evropi i svetu, poznata po svojoj dubokoj duhovnoj i kulturnoj vrednosti.
Nakon liturgije u manastirskoj crkvi, obavljeno je lomljenje slavskog kolača, što je znak počastvovanja i zajedništva. Svečana litija je zatim krenula prema „Česmi devet Jugovića“, a u njoj su učestvovali brojni vernici, kao i gosti iz Republike Srpske i inostranstva. Ovaj događaj je okupio ljude u duhu sloge, ljubavi i vere, što je istakao vernik iz Vukovog Tršića, Zoran Marjanović. On je rekao da su učesnici litije pokazali kako se voli vera, rod i otadžbina.
Marjanović je podsetio na istorijski značaj česme koja je podignuta godinu dana pre Kosovskog boja, kada su Jugovići, na čelu sa svojim ocem, starim Jug Bogdanom, postavili ovu svetinju. Iz deset lula česme teče bistra voda, koja se poštuje kao sveta, a popularno ime „Devet Jugovića“ je simbol ljubavi i pričanja o devetorici braće i njihovom ocu.
Među onima koji su došli da piju vodu iz česme su i Sveti Stefan Jovanović Tronoški, iguman Tronoše koji je postradao od Turaka, kao i otac naše pismenosti Vuk Karadžić, koji je ovde, u svetinji, prvi put dobio pismenost. Takođe, često je dolazio i naš najistiniji naučnik, akademik profesor dr Jovan Cvijić, Lozničanin, koji je dolazio u Tronošu da se moli sa svojom majkom iz Korenite.
Kao što su vekovima ljudi dolazili da piju vodu iz česme, tako to čine i danas, smatrajući je svetom vodicom. Monahinje, kao i njihov duhovnik arhimandrit Nikolaj, veruju da voda iz česme ima posebnu moć. Mnogi meštani dolaze po vodu tokom leta, naročito kada im se suše cevi, i besplatno je nose svojim kućama. Milan Jović iz Batra kod Bijeljine dolazi po vodu za svoju porodicu, kao i za rodbinu i prijatelje, govoreći kako je to logično, jer je voda dostupna svim vernicima.
Ova tradicija pijuckanja svete vode nastavlja se vekovima, održavajući povezanost između prošlosti i sadašnjosti. Ljudi veruju da im ova voda donosi zdravlje i blagodeti, a česma ostaje simbol zajedništva u veri i kulturi.
Proslava Svetog Pantelejmon je takođe prilika za okupljanje lokalne zajednice, jačanje veza među ljudima i očuvanje kulturnog nasleđa. Održavanje ovakvih događaja svakako doprinosi očuvanju tradicije i jačanju identiteta naroda.
U svetlu svih ovih vrednosti, „Česma devet Jugovića“ ostaje u srcima svih onih koji dolaze da joj se poklone i obezbede sebi i svojim porodicama svetost i inspiraciju. U svetu koji se stalno menja, gruntovanje i očuvanje ovih tradicija postaje od esencijalnog značaja za očuvanje identiteta i duhovnog nasleđa.
Na kraju, okupljanje u Manastiru Tronoša pokazuje kako snaga zajedništva i vere može prevazići vremenske prilike, pružajući ljudima izvor nade i inspiracije za budućnost. Na ovaj način, svetinje kao što je Tronoša i česma Jugovića čuvaju se od zaborava i ostaju svetionici kulture i duhovnosti. U svom duhovnom nasleđu, Tronoša predstavlja živi spomenik vere, tradicije i zajedništva.
