U septembru 2025. godine, cene proizvoda i usluga lične potrošnje beleže značajne promene u odnosu na prethodne mesece. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečne cene u ovom mesecu su niže za 1,6% u poređenju sa avgustom 2025. godine. Ovaj pad cena sledi u kontekstu globalnih ekonomskih prilika, kao i sezonskih varijacija koje utiču na potrošačke navike.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, potrošačke cene su zabeležile povećanje od 2,9%, dok su u odnosu na decembar 2024. godine cene porasle u proseku za 1,9%. Ovi podaci ukazuju na sporiji tempo rasta cena u odnosu na prethodni period, što može biti rezultat ekonomskih mera koje se sprovode kako bi se stabilizovalo tržište.
Kada su u pitanju glavne grupe proizvoda i usluga, najznačajniji pad cena zabeležen je u kategoriji hrane i bezalkoholnih pića, gde su cene opale za 4,5%. U okviru ove grupe, povrće je najviše pojeftinilo, i to za 14,9%, dok je i voće bilo jeftinije za 8,2%. Pored toga, šećer, džem, med i čokolada su zabeležili pad cena od 4,8%. Ovi podaci ukazuju na povoljniju situaciju za potrošače u pogledu osnovnih životnih namirnica.
U manjim opsezima, pojeftinili su i meso, riba, hleb i žitarice, mleko, sir i jaja, ulja i masti, kao i sredstva za održavanje doma i ličnu negu. Ova sniženja cena su odraz sezonskih promena kao i ponude na tržištu, koja se često prilagođava zahtevima potrošača.
Međutim, nisu svi segmenti tržišta beležili pad cena. Cene su porasle u grupama kao što su stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, kao i transport i usluge restorana i hotela, gde su zabeleženi rast od 0,5%. Takođe, alkoholna pića i duvan su poskupeli za 0,4%, dok je grupa zdravlja zabeležila uvećanje cena od 0,2%. Ovi rastući troškovi ukazuju na to da određeni segmenti tržišta nastavljaju da se suočavaju sa pritiscima zbog porasta troškova proizvodnje i distribucije.
Uprkos jednoj grupi proizvoda koja beleži rast cena, većina drugih proizvoda i usluga ostaje u ravnoteži ili beleži male promene, što pokazuje stabilnost na tržištu. Ovi trendovi, kako u padu, tako i u rastu, doprinose promenama u potrošačkom ponašanju i ekonomskim strategijama koje se sprovode na nivou države.
Za potrošače, ovi podaci mogu biti ohrabrujući jer pokazuju smanjenje troškova osnovnih životnih namirnica, dok s druge strane, povećanje troškova u drugim segmentima može stvoriti dodatni pritisak na budžete domaćinstava. U svetlu ovakvih ekonomski varijantnih pritisaka, potrošači će morati da se prilagode i razmotre prioritete u svojim potrošačkim navikama.
Završavajući analizu, možemo reći da su promene cena u septembru 2025. godine rezultat kombinacije sezonskih faktora, globalnih ekonomskih prilika i unutrašnjih tržišnih dinamika. Ova situacija stavlja fokus na potrebu za pažljivim pratitelem ekonomskih uslova, što može olakšati potrošačima da bolje planiraju svoje troškove i prilagode se ekonomskim promenama koje slede. Kvalitet informacija o trenutnim trendovima može pomoći građanima da donesu informisane odluke o potrošnji, čime se dodatno osnažuje ekonomija na lokalnom nivou.
