Indeks frankfurtske berze DAX zabeležio je pad od 0,93 odsto, spuštajući se na 21.039,03 poena, dok je britanski FTSE 100 pao za 0,47 odsto, takođe na 21.039,03 poena. Na moskovskoj berzi, indeks MOEX smanjen je za 0,12 odsto i sada iznosi 2.802,07 poena. Ovi padovi na evropskim tržištima reflektuju trenutne turbulencije u globalnoj ekonomiji i pritiske izazvane različitim faktorima.
Francuski indeks CAC 40 takođe je pretrpeo gubitak, padajući za 0,69 odsto na 7.280,08 poena. Sa druge strane, američki berzanski indeksi su pred otvaranje tržišta zabeležili pozitivan trend; indeks Dow Jones porastao je za 0,38 odsto, dostigavši 40.368,96 poena, dok je S&P 500 porastao za 0,17 odsto na 5.396,63 poena. Nasdaq indeks je zabeležio skok od 0,18 odsto, dosegnuvši vrednost od 18.830,23 poena, što ukazuje na pozitivne signale u američkom poslovanju pre otvaranja tržišta.
Na tržištu energenata, evropski fjučersi gasa za maj trgovali su se po ceni od 36,250 evra za megavat-sat. Ovo tržište nastavlja da se suočava s izazovima, s obzirom na sveprisutne promene u globalnoj potražnji i proizvodnji. Cena sirove američke nafte WTI dostigla je 61,69 dolara, dok evropska nafta brent iznosi 64,23 dolara, što ukazuje na stabilizaciju cena, ali i dalje u okviru promenljivih tržišnih uslova.
Cena zlata je zabeležila rast na 3.296,09 dolara za finu uncu, sa porastom od 2,29 odsto. Ovaj trend može biti povezan sa povećanim interesovanjem investitora za bezbedna ulaganja u svetlu trenutnih globalnih ekonomskih neizvesnosti. Sa druge strane, cena pšenice na čikaškoj berzi pala je na 5,37 dolara za bušel, što predstavlja smanjenje od 0,78 odsto. Ovi podaci o poljoprivrednim proizvodima ukazuju na promene u ponudi i potražnji, koje su često refleksija sezonskih i klimatskih faktora.
Na valutnim tržištima, vrednost evra u odnosu na američki dolar iznosi 1,1355, što je za 0,04 odsto više nego na početku trgovanja. Promene u kursu valuta ukazuju na dinamične odnose između velikih ekonomija, posebno u svetlu aktuelnih trgovinskih pregovora i geopolitičkih napetosti.
U međuvremenu, kako prenosi CNBC, Kina je imenovala Li Čenganga za novog zamenika ministra trgovine i visokog predstavnika za međunarodne trgovinske pregovore. Ova promena može značajno uticati na kineski pristup trgovinskim pregovorima, a stručnjaci smatraju da bi mogla dovesti do povećanja tenzija s Sjedinjenim Američkim Državama i eventualno Evropskom unijom. S obzirom na to koliko su se trgovinske tenzije nagomilale u prošlosti, ova nagla promena u kineskoj vladi može imati dalekosežne posledice na globalnu trgovinu.
Ukratko, današnja trgovina na berzama obeležena je padovima u Evropi, dok su američki indeksi pokazali optimizam pred otvaranje. S obzirom na promene cena nafte, zlata i drugih ključnih resursa, kao i na geopolitiku koja oblikuje trgovinske tokove, investitori ostaju oprezni i pomno prate dalji razvoj situacije. Berze će nastaviti da reaguju na globalne ekonomske trendove, a analitičari očekuju dalji pritisak na tržišta u narednim danima.
