Prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS), u 2023. godini vrednost otkupa i prodaje poljoprivrednih proizvoda u Hrvatskoj iznosila je 1,45 milijardi evra, smanjivši se za oko 8,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Vrednost prodaje iz proizvodnje poslovnih subjekata ostala je ista, dok je ukupan otkup od porodičnih poljoprivrednih gazdinstava pao za 19,9 odsto, na 534,2 miliona evra.
Pad cena biljnih proizvoda uticao je na smanjenje ukupne vrednosti nabavke i prodaje na godišnjem nivou, dok je vrednost stočarskih proizvoda porasla zbog povećanja cena. Među biljnim proizvodima, najveći udeo u strukturi vrednosti nabavke i prodaje u 2023. godini imaju žitarice (39,3 odsto), uljarice (18,3 odsto), vino (15 odsto) i povrće (8,8 odsto).
Vrednost žitarica i uljarica je smanjena usled pada otkupnih i prodajnih cena, dok je vrednost vina i povrća veća zbog povećanih cena. Ukupna vrednost otkupa i prodaje poljoprivrednih proizvoda u Hrvatskoj iznosila je 1,45 milijardi evra u 2023. godini, što je manje za 8,4 odsto nego u prethodnoj godini, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS).
Prema tim podacima, vrednost prodaje proizvoda od strane poslovnih subjekata ostala je na istom nivou od 916 miliona evra, dok je ukupan otkup od porodičnih poljoprivrednih gazdinstava pao za 19,9 odsto, na 534,2 miliona evra, prenosi portal Indeks.hr.
„Pada cena biljnih proizvoda uticala je na smanjenje ukupne vrednosti nabavke i prodaje na godišnjem nivou, dok je vrednost stočarskih proizvoda porasla zbog povećanja cena ovih proizvoda“, objašnjavaju iz DZS.
Među biljnim proizvodima, najveći udeo u strukturi vrednosti nabavke i prodaje u 2023. godini imaju žitarice (39,3 odsto), uljarice (18,3 odsto), vino (15 odsto) i povrće (8,8 odsto).
Vrednost žitarica i uljarica je smanjena usled pada otkupnih i prodajnih cena, dok je vrednost vina i povrća veća zbog povećanih cena.
Institut je također naveo da se vrednost proizvodnje povrća povećala u 2023. godini, a to su prije svega paprika, rajčica, krastavci, kupus, špinat i celer te cvjetača.
Paprika se uzgaja na 6552 hektara, pomidore na 4483 hektara, krastavci na 2350 hektara, kupus na 1528 hektara, špinat na 971 hektar, celer na 735 hektara te cvjetača na 379 hektara.
Povrće osim što se konzumira svaki dan, većina povrća se koristi i za pripremu zimnice. Procjenjuje se da više od polovine stanovništva u Hrvatskoj priprema zimnicu, od čega 65 posto stariji od 45 godina.
„Među biljnim proizvodima, najveći udeo u strukturi vrednosti nabavke i prodaje u 2023. godini imaju žitarice (39,3 odsto), uljarice (18,3 odsto), vino (15 odsto) i povrće (8,8 odsto). Vrednost žitarica i uljarica je umanjena usled pada otkupnih i prodajnih cena, dok je vrednost vina i povrća veća zbog povećanih otkupnih i prodajnih cena.“, stoji na portalu Indeks.hr.
S obzirom na pad vrednosti prodaje poljoprivrednih proizvoda, važno je da država i relevantne institucije podrže proizvođače kako bi se ova situacija ublažila i kako bi poljoprivrednici mogli nastaviti uspešno obavljati svoje aktivnosti. Nastavak monitoriranja tržišta i pružanje adekvatne podrške moglo bi doprineti stabilizaciji situacije i budućem rastu u sektoru poljoprivrede u Hrvatskoj.
