Svetska potrošnja vina u 2024. godini zabeležila je značajan pad, padajući na najniži nivo u poslednjih više od šest decenija, kako je objavila Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino (OIV). U svom izveštaju, OIV je upozorila na različite rizike koji prete vinskoj industriji, uključujući promene klime, američke carine i promene u ponašanju potrošača koje mogu dodatno uticati na sektor vina.
Prema podacima OIV, globalna potrošnja vina za 2023. godinu iznosila je 214,2 miliona hektolitara, što predstavlja pad od 3,3% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj nivo potrošnje je najniži od 1961. godine, kada je zabeleženo 213,6 miliona hektolitara potrošnje. Pored toga, proizvodnja vina je takođe pala, smanjujući se za 4,8% na 225,8 miliona hektolitara, što je isti trend i pokazuje najnižu proizvodnju u više od 60 godina.
Đorđo Delgroso, šef sektora za statistiku u OIV-u, izjavio je da je industrija vina pogođena “savršenom olujom”, u kojoj se kombinuju zabrinutost za zdravlje, inflacija, geopolitičke nestabilnosti i dugoročne promene u potrošačkom ponašanju. Izveštaj ističe da je od 2019. do 2020. godine potrošnja vina opala za 12%, uz istovremeni porast prosečne cene boce vina od oko 30%.
U Sjedinjenim Američkim Državama, koje su najveće tržište vina na svetu, potrošnja je opala za 5,8%, dostižući 33,3 miliona hektolitara. Delgroso je naglasio da bi potencijalne američke carine, koje je uveo bivši predsednik Donald Tramp, mogle dodatno uticati na pad potrošnje vina u zemlji.
Situacija u Kini je još uvek teška jer prodaja vina nije dostigla nivo pre pandemije COVID-19. U Evropi, koja čini gotovo polovinu svetskog tržišta vina, zabeležen je pad potrošnje od 2,8%. U Francuskoj, poznatoj po svojoj vinskoj tradiciji, potrošnja je opala za 3,6%. U međuvremenu, Španija i Portugal su zabeležili blagi rast potrošnje, što ih čini izuzecima u ovom opadajućem trendu.
Osim padova u potrošnji, na proizvodnju vina negativno su uticali i ekstremni vremenski uslovi, uključujući obilne padavine i suše. Italija je ostala vodeći svetski proizvođač sa 44 miliona hektolitara, dok je proizvodnja vina u Francuskoj pala za 23%, na 36,1 milion hektolitara, što je najniži nivo od 1957. godine. Španija je zabeležila proizvodnju od 31 milion hektolitara, dok je u Sjedinjenim Državama proizvodnja smanjena za 17,2%, dostižući 21,1 milion hektolitara, ponajviše usled ekstremnih vrućina.
OIV je takođe naglasila da nije u mogućnosti da precizno predvidi da li će potrošnja vina ponovo rasti. Osim ekonomskih i klimatskih faktora, čini se da kompanije iz vinske industrije, kao što je francuski lanac vinoteka „Nicolas“, ukazuju na “generacijsku promenu” u stavovima prema alkoholu, što dodatno komplikuje situaciju.
Kako se trendovi u industriji vina nastavljaju kretati prema dolje, analitičari upozoravaju da bi promene u načinu na koji ljudi konzumiraju alkohol, zajedno sa ekonomskim faktorima, mogli značajno uticati na budućnost vinske industrije. Sa sve većim naglaskom na zdravlje i dobrobit, kao i na održivost, teško je predvideti koji će učinci ostati u industriji vina u godinama koje dolaze, dok se proizvođači hope da će se situacija stabilizovati i da će potrošači ponovo prepoznati vrednost i zadovoljstvo u potrošnji vina.
