Evropska centralna banka (ECB) donela je odluku o novom smanjenju referentnih kamatnih stopa, koje će od 23. ovog meseca iznositi 2,25%. Ova promena predstavlja nastavak trenda opadanja cena novca u evrozoni, koji je započet u septembru 2023. godine kada je kamata poslednji put povećana na 4%. Tokom 2022. godine, referentna kamata bila je ispod 4%, dok je krajem prošle godine kretala ispod 3%.
Smanjenje kamatnih stopa ECB direktno utiče na komercijalne banke, koje prilagođavaju svoje kamate prema kretanju referentnih stopa. Na ovaj način, popularni indeks euribor, koji služi kao osnova za određivanje kamatnih stopa na varijabilne kredite, prati promene koje dolaze iz ECB. U ovom trenutku, šestomesečni euribor iznosi 2,19%, a očekuje se da će uskoro reflektovati i poslednje odluke ECB.
Ova situacija je povoljna za građane Srbije koji imaju kredite u evrima, budući da bi smanjenje kamatnih stopa moglo dovesti do pojeftinjenja njihovih obaveza, sa očekivanim manji kamatnih stopa za oko 0,25 procentnih poena. Međutim, podaci Narodne banke Srbije pokazuju da ne prate sve banke jednako kretanje euribora. Naime, prosečna ponderisana kamatna stopa na keš kredite sa ročnosti od jedne do pet godina ostala je na 3,5% od marta 2024. godine, uprkos opadajućim vrednostima euribora.
U slučaju stambenih kredita, situacija je još teža. Kamatna stopa je sada 5,02%, što je više nego što je bila u septembru 2023. godine, kada su se kretale na nivoima koji su bili znatno niži. Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, pohvalila je bankarski sektor za umerene profitne marže, ali je jasno da se pojedine banke ističu u ponašanju prema kretanju referentnih stopa.
Pitanje koje sada postavljaju mnogi jeste da li će kamate na devizne kredite u Srbiji nastaviti da opadaju. Odgovor na ovo pitanje zavisi od ekonomske situacije na evropskom i globalnom tržištu, kao i od procene ECB o budućim kretanjima. Na nedavnoj konferenciji za štampu, predsednica ECB Kristin Lagarde naglasila je da evrozona postepeno gradi otpornost na globalne ekonomske šokove, ali su izgledi za privredni rast postali gori zbog rastućih trgovinskih tenzija.
Inflacija u evrozoni pala je na 2,2% u martu, dok je srednjeročni cilj još uvek postavljen na 2%. Međutim, neizvesnosti izazvane trgovinskim sukobima, naročito carinskim ratom između SAD i drugih zemalja, mogu uticati na buduće procene inflacije. Cena energije je opala, ali su cene hrane znatno porasle, što otežava situaciju potrošačima.
Na drugoj strani, fragmentacija globalnih lanaca snabdevanja mogla bi dovesti do rasta uvoznih cena. Najavljeni porast potrošnje na odbranu i infrastrukturu mogao bi takođe biti faktor koji doprinosi rastu inflacije. U svetlu ovih indikacija, i dalje ostaje neizvesno da li će doći do pada kamata i jeftinijih kredita.
U sveobuhvatnoj analizi, ECB ne može jasno proceniti kako će se situacija razvijati. Lagarde je izjavila da je teško jednoznačno odgovoriti na pitanje o stabilizaciji situacije zbog neprekidne nesigurnosti s trgovinskim tenzijama. Istakla je da će se više informacija očekivati sredinom jula, kada ističe 90 dana suspenzije povećanja carina SAD.
U zaključku, evropski ekonomski pejzaž i dalje su pod pritiskom različitih faktora nesigurnosti, a dalji putevi kretanja kamatnih stopa trenutno su predmet rasprave među ekonomistima i analitičarima.
