Evropski berzanski indeksi su pretrpeli pad nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio planove za uvođenje carina od 25% na robu iz Evropske unije. Ova izjava došla je kao još jedan u nizu kada se radi o trgovinskim tenzijama između Sjedinjenih Američkih Država i EU, a Tramp je istakao da Evropa „iskorišćava“ Ameriku, naglašavajući probleme u trgovinskoj razmeni, naročito u vezi sa američkim automobilima i poljoprivrednim proizvodima.
U skladu sa ovim najavama, indeksi glavnih evropskih berzi su jutros pala. Na primer, indeks frankfurtske berze DAX je u 9:30 sati pao na 22.572,50 poena, dok je britanski FTSE 100 zabeležio pad na 8.705,12 poena. Takođe, francuski CAC 40 je zabeležio pad na 8.093,88 poena, dok je moskovski MOEX pao na 3.323,07 poena.
Sa druge strane, na američkom tržištu, vrednost indeksa Dow Jones pred otvaranje berzi opala je na 43.433,12 poena. S druge strane, indeks S&P 500 je porastao na 5.956,06 poena, dok je indeks Nasdaq zabeležio porast na 19.075,26 poena. Ove fluktuacije verovatno su odgovor tržišta na Trampove najave, što postavlja pitanje o budućem razvoju ekonomskih odnosa između SAD i EU.
Tržišta sirovina takođe su reagovala na aktuelna dešavanja. Cena sirove američke nafte WTI iznosi 68,947 dolara, dok je cena evropskog brenta pala na 72,862 dolara, dok je pre nedelju dana bila viša, na 76 dolara. Evropski fjučersi gasa za mart su se otvorili po ceni od 41,050 evra za megavatsat, što ukazuje na nestabilnost u energetskom sektoru.
U isto vreme, vrednost zlata je pala na 2.888,45 dolara za finu uncu, dok je cena pšenice na Čikaškoj berzi porasla na 5,6340 dolara za bušel. Ovi pokazatelji oslikavaju pritisak na tržištima nakon najava američkog predsednika, jer investitori postaju oprezniji u svetlu potencijalnih novih trgovinskih politika.
Što se tiče valuta, evro je izgubio na vrednosti u odnosu na dolar, gde je trenutna vrednost evra na valutnoj berzi Forex iznosi 1,04775. Ovaj pad vrednosti evra dolazi kao rezultat očekivanja o novim carinama koje potencijalno mogu uticati na izvoz iz Evropske unije, čime se dodatno podriva stabilnost zajedničke evropske valute.
Trgovinski ratovi između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije već su postali tema koja određuje svrhe i strategije mnogih međunarodnih firmi koje trguju na ovim tržištima. Sa svakim novim najavljenim merama smanjenja trgovinske razmene, prednost ekonomije koja ne zavisi od ovih tržišta postaje sve očiglednija.
Ove vijesti i ekonomski pokazatelji pozivaju na pažljivo praćenje ekonomskih kretanja tokom narednih nedelja, jer su potencijalne posledice Trampovih carina neizvesne i mogu imati dugoročne posledice na globalnu ekonomiju. Investitori dodatno postavljaju pitanja o tome kako će ovakve mere uticati na međunarodnu trgovinu i kako će vlade reakcijom na ovakve poteze oblikovati ekonomski pejzaž u budućnosti.
Na kraju, budući događaji u ovoj trgovinskoj raspravi biće ključni za stabilnost i rast tržišta ne samo u SAD-u i EU, već i širom sveta. Након оваквих изјава потребно је бити oprezan i pratiti razvoj situacije, jer će efekti ovih carina verovatno uticati na svakodnevni život potrošača i kompanija.
