Prvi pacijent kojem je ugrađen implantantni moždani čip tehnološke kompanije Neuralink potpuno se oporavio i u stanju je da kontroliše kompjuterskog miša koristeći samo svoje misli, izjavio je osnivač te kompanije Ilon Mask.
“Postignut je napredak, izgleda da se pacijent u potpunosti oporavio, i možemo da uočimo efekte koje čip ima na mozak. Pacijent može da pomera miša po ekranu samo koristeći svoj mozak“, rekao je Mask, prenosi Rojters. On je dodao da će Neuralink pokušati da testira da li pacijent može da pomoću misli izazove klikove na mišu.
Kompanija Neuarlink je prošlog meseca uspešno ugradila čip svom prvom ljudskom pacijentu, nakon što je u septembru dobila odobrenje za vršenje eksperimenata na ljudima. Koristeći hirurškog robota, tim Neuralink ugradila je čip povezan za interfejsom mozak-računar u deo mozga koji kontroliše pokrete i kretanje, s namerom da pacijent za početak ovlada upotrebom miša i tastature koristeći samo svoje misli.
Rojters navodi da Mask ima velike planove vezane za Neuralink, pošto želi da proizvodima te kompanije olakša lečenje gojaznosti, autizma, depresije i šizofrenije. Neuralink će se fokusirati na lečenje neuralnih oboljenja i neurodegenerativnih oboljenja. Takođe, planovi uključuju i razvoj potpuno novih rangova elektronskih interfejsa za mozak, koji bi omogućili ljudima da se povežu direktno sa računarskim sistemima.
Ovo je veliki korak u tehnološkom napretku, a kompanija Neuralink se nada da će u budućnosti moći da omogući ljudima da se suoče sa raznim vrstama oboljenja pomoću novih tehnologija. Ova revolucionarna tehnologija se smatra ključnim napretkom u medicini i tehnologiji, a osnivač kompanije, Ilon Mask, tvrdi da će ova tehnologija promeniti svet.
Implantacija moždanog čipa je za sada eksperimentalna procedura i treba proći mnogo testiranja kako bi se utvrdila njegova efikasnost i bezbednost kod ljudi. Ipak, očigledni uspesi u upravljanju kompjuterskim mišem samo pomoću misli predstavljaju značajan korak napred ka kreiranju tehnologije koja bi mogla značajno poboljšati kvalitet života ljudi sa raznim neurološkim oboljenjima.
Osim korišćenja za medicinske svrhe, tehnologija moždanog čipa takođe ima mogućnost da se koristi u vojne svrhe ili za unapređenje ljudskih sposobnosti. To podiže mnoga etička i moralna pitanja, a pristalice ove tehnologije ističu njen potencijal za lečenje ljudi sa ozbiljnim oboljenjima, dok skeptici ukazuju na rizike od zloupotrebe i uticaja na ljudsko ponašanje i slobodu.
U svakom slučaju, implantantni moždani čip predstavlja tehnološko dostignuće koje će imati dalekosežne posledice na medicinsku i tehnološku industriju. U narednim godinama, sa daljim istraživanjima i razvojem ove tehnologije, očekuje se da će se pojedinci i društvo suočiti sa mnogim novim izazovima i moralnim dilemama, ali i sa velikim mogućnostima za unapređenje ljudskog zdravlja i kvaliteta života.
