Košarkaši Žalgirisa proslavili su još jedan istorijski uspeh, postavši šampioni Litvanije po 36. put. U dramatičnom finalu protiv Lijetuvos Ritasa, koje je odlučeno u petoj utakmici, Žalgiris je na svom terenu slavio rezultatom 76:69. Ova pobeda dodatno je učvrstila poziciju kluba kao jednog od najuspešnijih timova u istoriji litvanske košarke.
U odlučujućem meču, Žalgiris je igrao veoma motivisano. Igrači su nekoliko puta gubili prednost, ali su se, uz pomoć svojih vernih navijača, uspjeli povratiti i ostvariti pobedu koja im donosi trofej. Alen Smailagić, srpski centar, bio je istaknuti igrač, sa 13 poena na svom kontu. On je nakon utakmice govorio o svojim osećanjima i budućnosti u Žalgirisu.
Smailagić, koji je prethodne tri sezone proveo u Partizanu, nije mogao da precizira svoj status za narednu sezonu. “Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Trebalo bi da obavim razgovor sa rukovodstvom kluba. Zaista ne znam odgovora u ovom trenutku. Lično bih voleo da ostanem, uživam u Kaunasu u svakom pogledu. Mi smo jedna velika porodica, a ovaj grad mi pruža sve što želim”, izjavio je.
Smailagić je često isticao svoje vreme u Partizanu, govoreći o svojim iskustvima i odnosima sa igračima i trenerima. U razgovoru je podelio i svoje razmišljanje o atmosferi tokom utakmica: “Najdraža titula? Zaustavite se, pa igrao sam ABA ligu. Atmosfera? Pa, nekih 70% u odnosu na onu kakvu prave navijači Partizana (smeh). To je jako dobra ocena, ponekad je manje od 20% procenata.” Ove reči ukazuju na njegovu ljubav prema Partizanu, ali i na uživanje u trenutnom uspehu sa Žalgirisom.
Pored Smailagića, celokupni tim Žalgirisa zaslužan je za ovu titulu. Tim je pokazao neverovatnu timsku igru, srčanost i sposobnost da se izbore sa pritiscima, posebno u finalnoj seriji. U svojoj poslednjoj utakmici, na predstavljanju u Kaunasu, Žalgiris je jasno pokazao da su spremni da se bore za titule, bez obzira na steep takmičenje s drugim klubovima.
Litvanske kladionice su, međutim, izrazile sumnju u sposobnosti mladih igrača Partizana u nadolazećim mečevima, proglašavajući Spartak velikim favoritom u Beogradu. Očekivanja su visoka, i svi su radoznali kako će se razvoj situacije odigrati, posebno nakon prethodnih uspeha i borbi koje su oba kluba imala na terenu. U tom kontekstu, većina navijača je uzbuđena i nestrpljiva da vidi kako će se stvari odigrati u predstojećim susretima, a navijači su aktivno podržavali svoje timove, pružajući dodatnu energiju igračima.
Trener Žalgirisa, nakon trijumfa, nije mogao da sakrije emocije. On je naglasio kako je ova titula rezultat zajedničkog truda i posvećenosti svih članova kluba. “Ovaj uspeh je rezultat napornog rada, posvećenosti i timskog duha. Svaki igrač je dao svoj maksimum, i cela zajednica suštinski je doprinela ovom uspehu.” Njegove reči odražavaju duh jedinstva koji je prisutan u klubu.
Takođe, navijači su imali ključnu ulogu tokom finala. Njihovo prisustvo na terenu, strast i podrška značajno su doprineli atmosferi, što se moglo jasno osetiti tokom utakmice. U situacijama kada je tim bio pod pritiskom, energija i uzbuđenje publike doprineli su da igrači ostanu fokusirani i motivisani do kraja.
Žalgirisova titula je više od samo trofeja; to je simbol tradicije, borbe i duha litvanske košarke. Sa ovim poslom, Žalgiris je opet postavio visoke standarde i pokazao svetu da su i dalje sila s kojom treba računati u budućim takmičenjima. S obzirom na mladost i talent timskog sastava, budućnost deluje svetla.
