Sezona lešnika je u punom jeku, a ljubitelji ovog popularnog orašastog ploda mogli bi se uskoro suočiti sa poskupljenjima. Klimatske promene, rast globalne potražnje i skok cena sirovina doprinose nestabilnosti na tržištu, a najveće posledice osećaju proizvođači čokolade i konditorske industrije.
Na svetskom nivou, cena lešnika je porasla više od 30 posto od početka godine. U Turskoj, koja je najveći proizvođač lešnika, hladan april doveo je do oštećenja velikog dela cvetova, što je rezultiralo drastičnim smanjenjem žetve. Turska pokriva čak 71 procenat globalne proizvodnje, što znači da su posledice ovog smanjenja primetne na svim tržištima.
Italija, kao drugi najveći proizvođač sa oko 10 procenata globalne proizvodnje, kao i SAD i Čile beleže povećanje, ali to nije dovoljno da nadoknadi globalni deficit. Osim toga, rast cena kakaovih zrna dodatno pritisne cene krajnjih proizvoda u kojima se koriste lešnici.
Lešnik je postao veoma profitabilna kultura za poljoprivrednike. Prosečne prinose od oko dve tone po hektaru donose prihode i do 10.000 evra. Plantaže se često nalaze u okviru održivih sistema koji omogućavaju dug vek trajanja, često i do pola veka. Stoga se lešnik smatra jednom od najprofitabilnijih kultura u voćarstvu, što se odražava i na sve većem broju novih zasada.
Globalna proizvodnja lešnika raste u proseku za 3 posto godišnje i lešnik je trenutno peti najproizvođeniji orašasti plod, nakon badema, oraha, indijskog oraha i pistaća. U Hrvatskoj, koja poslednjih godina beleži snažan rast u gajenju lešnika, površine pod zasadima su se povećale sa 5.549 hektara u 2019. godini na gotovo 7.933 hektara u 2023. godini. Najveće plantaže nalaze se u Osječko-baranjskoj, Virovitičko-podravskoj i Bjelovarsko-bilogorskoj županiji, a većina njih je mlađa od deset godina.
Državne subvencije igraju ključnu ulogu u potpori uzgoju lešnika, uključujući podsticaje za organsku proizvodnju. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, Hrvatska je za 2022. godinu proizvela 2.589 tona lešnika, što je značajan rast u odnosu na 1.945 tona iz 2021. godine. Turska ostaje glavni dobavljač za hrvatsko tržište, gde je u prvih deset meseci prošle godine uvezeno 401 tona oljuštenih lešnika u vrednosti od 2,37 miliona evra. Ukupni uvoz je iznosio 620 tona, dok je izvoz dostigao 465 tona, s tim da veći deo ide u Italiju, a manji u Bosnu i Hercegovinu i Sloveniju.
I pored izazova sa klimom i rastom cena, lešnik ostaje jedna od najtraženijih kultura na tržištu. S obzirom na sve veću potražnju i potencijalnu zaradu, verovatno je da će plantaže nastaviti da se šire. Potrošači će, s druge strane, morati da se naviknu na skuplje čokolade, poslasice i proizvode u kojima lešnik zauzima centralno mesto.
Ova situacija stavlja dodatni pritisak na proizvođače, koji će se suočiti sa izazovima u održavanju nivoa proizvodnje. S obzirom na to da se lešnik koristi ne samo u čokoladama već i u raznim slatkišima i prehrambenim proizvodima, potrošači će morati da budu spremni na promene u cenovnoj strukturi.
U svetlu ovih ekonomskih i klimatskih fluktuacija, važno je istaći kako se globalno tržište orašastih plodova menja, a lešnik se postavlja kao središnji začin mnogih omiljenih proizvoda, što ga čini ključnim igračem u agrarnoj ekonomiji. Aspekti održivosti i inovacija takođe će igrati značajnu ulogu u budućem razvoju ovog sektora, a poljoprivrednici i potrošači će se morati prilagoditi novim realnostima tržišta.
