Juče, 9. jul, svet je doživeo neobičan fenomen – dan se ispostavio da je bio nešto kraći od standardnih 24 sata. Ova pojava, uzrokovana bržim rotiranjem Zemlje, zabeležena je u trenutku kada je vreme među najpreciznijim detailima proračuna našeg planeta. Ovakve promene se dešavaju usled raznih prirodnih faktora i ove godine će se ponoviti još dva puta.
Zemlja obično rotira oko svoje ose za 24 sata, što je ukupno 86.400 sekundi. Međutim, u nekim situacijama, ovo vreme se može promeniti za male delove sekunde, pa čak i milisekunde. U slučaju jučerašnjeg dana, astronomi su primetili da je njegov trajanje skraćeno za 1,30 milisekundi, što predstavlja minimalnu razliku, ali zanimljivu za naučnike i astronome.
Brzina rotacije Zemlje može da varira zbog više razloga, što uključuje prirodne fenomene poput pomeranja tektonskih ploča, vulkanskih erupcija i čak gravitacionog uticaja Meseca. Mesec, naime, može izazvati ubrzanje rotacije planete kada je na svojoj najvećoj udaljenosti od Zemljinog ekvatora. Ovaj prirodni fenomen se očigledno dešava i ove godine, sa još dva predstojeća datuma koji će obeležiti dan kraći nego obično.
Jedan od najzanimljivijih faktora koji utiču na brzinu rotacije Zemlje je geološki sastav naše planete. Na primer, veliki zemljotresi mogu značajno uticati na rotaciju. Zemljotres jačine 8,9 stepeni koji je pogodio Japan 2011. godine ubrzao je rotaciju Zemlje i skratio dan za 1,8 mikrosekundi.
Kako se tačno meri ovakva preciznost? U poslednjih nekoliko decenija, naučnici koriste atomske časovnike za proračun. Ovi časovnici mogu da mere varijacije u rotaciji koja se naziva „dužina dana“ (LOD), što se odnosi na svako odstupanje od standardnih 86.400 sekundi. Na osnovu ovih merenja, najkraći dan do danas bio je 5. jula 2024. godine, kada je Zemlja završila rotaciju 1,66 milisekundi brže nego što je obično.
Ovoga leta, izračunato je da će se brža rotacija ponoviti još dva puta: 22. jula, kada se očekuje skraćenje od 1,38 milisekundi i 5. avgusta, s redukcijom od 1,51 milisekunde. Ove promene su zanemarljive u svakodnevnom životu, ali donose važna saznanja za astronomiju i geofiziku.
Zastupljena je i delikatna tema o tome kako će se dužina dana promeniti u dalekoj budućnosti. Naučnici smatraju da je nekada, pre nekoliko stotina miliona godina, dan trajao samo 23 sata. Prosečno, dan se produžava za oko 1,7 milisekundi po veku, što može imati značajne posledice za planetu. Stručnjaci predviđaju da će za otprilike 200 miliona godina dan trajati 25 sati, što će promeniti način na koji percipiramo vreme i dnevne aktivnosti.
Ovaj fenomen rotacije Zemlje ne pomaže samo u razumevanju naše planete, već postavlja i važna pitanja o budućnosti i mogućim promenama u ciklusima života na Zemlji. Astronomi i geofizičari nastavljaju da prate ovakve promene, istražujući kako one što bolje razumeti mehanizme koji utiču na naš svet. Iako su ove promene minimalne, one nam takođe podsećaju na složenu prirodu našeg univerzuma i na to koliko još toga imamo da učimo o našem mestu u njemu.
