Pomeranje satova napred i unazad za 60 minuta predstavlja praksu koja se u mnogim zemljama sveta primenjuje već decenijama, iako je tokom godina bilo brojnih polemika o njenom značaju i uticaju na ljudsko zdravlje. Iako su se u nekim krugovima razmatrale mogućnosti ukidanja ovog sistema, ona se i dalje održava u većini zemalja. Ljudi postavljaju pitanja o tome zašto se dani zimi skraćuju za čitav sat i kakav je to efekat na biološki ritam.
Praktikovanje pomeranja kazaljki na satu u 2025. godini će ostati nepromenjeno, tj. kazaljke će se pomerati dva puta tokom godine, kao i obično. Prvi važan datum je 30. mart 2025. godine, kada ćemo u 2:00 ujutro pomeriti satove unapred za jedan sat, na 3:00 ujutro. Ova promena, koja se naziva letnje računanje vremena, donosi sa sobom neizbežnu prilagodbu biološkom ritmu, jer će mnogi u ponedeljak, nakon promene, morati da se suoče s novim rasporedom.
U jesen, tačnije 26. oktobra 2025. godine, satovi će se vratiti unazad na 2:00 ujutro. Ove promene znače dodatni sat sna, ali takođe donose i skraćenje dnevnog svetla, što može uticati na raspoloženje i energiju ljudi, jer će mrak padati ranije, već u 4 popodne.
Razlozi za pomeranje satova su prvobitno bili vezani za optimizaciju upotrebe dnevne svetlosti, naročito tokom letnjih meseci, s ciljem smanjenja potrošnje energije. Ipak, savremena istraživanja su pokazala da su uštede koje se postižu na ovaj način minimalne, a mnogi stručnjaci dovode u pitanje efikasnost ove prakse.
Evropska unija je 2018. godine pokrenula inicijativu za ukidanje sezonskih promena satova, ali članice nisu mogle da postignu dogovor o tome u koje vreme bi bilo najbolje usvojiti takvu meru. Tako će promena satova i dalje biti na snazi bar do 2026. godine, kada se očekuje da će se doneti zajednički dogovor.
Za razliku od EU, više od 70 zemalja širom sveta i dalje praktikuje letnje i zimsko računanje vremena. Ipak, nekoliko država je odlučilo da ukine pomeranje satova. Na primer, Rusija, Turska i Belorusija su se opredelile za trajno letnje računanje vremena, čime su eliminisale potrebu za sezonskim promenama. Zanimljiv primer predstavlja i Island, koji zbog svog geografske pozicije ne mora da menja satove jer varijacije u dnevnom svetlu tokom godine već omogućavaju optimalne uslove.
Iako se o ovoj temi raspravlja i promene su često predmet debate, onima koji se suočavaju s pomeranjem satova trebao bi biti na umu uticaj ovih promena na zdravlje, kao i načini na koje se može olakšati prilagođavanje. Značaj svakog dodatnog sata dnevne svetlosti, posebno u proleće, može poboljšati kvalitet života, a s druge strane, zimska sniženja dnevnog svetla mogu izazvati probleme s energijom i raspoloženjem.
Za mnoge, pomeranje satova može biti izazov koji zahteva dodatno vreme prilagođavanja, a svakako je dobro planirati dan u skladu sa promenama kako bi se minimizovao stres. U svakom slučaju, ova praksa ostaje deo suvremene kulturne i socijalne dinamike, koja se polako, ali sigurno razvija ka novim normama i očekivanjima.
