Cene kuća, merene indeksom, porasle su za 5,1 odsto u evrozoni i za 5,4 odsto u Evropskoj uniji tokom drugog kvartala ove godine, u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine. Ove informacije objavila je Evropska kancelarija za statistiku, Eurostat.
Takođe, cene kuća su u prvom tromesečju 2023. godine doživele rast od 5,3 odsto u evrozoni i 5,7 odsto u EU. U poređenju sa prvim kvartalom, drugi kvartal je zabeležio povećanje cena od 1,7 odsto u evrozoni i 1,6 odsto u EU. Ovi trendovi ukazuju na nastavak rasta cene nekretnina u celom regionu, što može reflektovati oporavak tržišta nekretnina nakon izazova koje je donela pandemija.
Među državama članicama za koje su dostupni podaci, jedina zemlja koja je pokazala godišnji pad cena kuća u drugom kvartalu 2023. godine je Finska sa padom od 1,3 odsto. Suprotno tome, Portugal je zabeležio najveći godišnji rast cena od 17,2 odsto, dok su Bugarska i Mađarska takođe zabeležile značajan rast od 15,5 i 15,1 odsto, redom. Ovi podaci ukazuju na diverzifikovane trendove rasta u različitim zemljama, gde su nekretnine u nekoliko zapadnoevropskih zemalja nastavile da poskupljuju.
U poređenju sa prethodnim kvartalom, cene kuća su pale u dve članice Evropske unije – Francuskoj koja je zabeležila pad od 0,2 odsto i Belgiji sa padom od 0,1 odsto. S druge strane, u 24 države članice je došlo do rasta cena. Najveće povećanje zabeleženo je u Portugalu sa 4,7 odsto, zatim u Luksemburgu sa 4,5 i Hrvatskoj sa 4,4 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da tržište nekretnina nije homogeno i da različite ekonomije i tržišta nekretnina reagiraju različito na makroekonomske promene.
Takođe, važno je napomenuti da je tržište nekretnina često podložno uticajima kao što su kamatne stope i inflacija. Kako se očekuje da centralne banke nastave sa politikama koje utiču na troškove zaduživanja, to može dodatno uticati na cene nekretnina u predstojećim kvartalima. Trend porasta cena može privući nove investitore, ali i otežati pristup stanovanju za mlade porodice i pojedince koji pokušavaju da kupi svoju prvu nekretninu.
Osim toga, postoji zabrinutost da ovakvi rastući trendovi cena mogu stvoriti balon na tržištu nekretnina, što bi moglo dovesti do budućih problema ukoliko cene ne budu održive. Analitičari savetuju oprez kako bi se izbegle situacije prošlih decenija kada su brze promene cena dovele do tržišnih korekcija ili čak kriza.
Različite zemlje imaju različite strategije za upravljanje nekretninama, a politika stanovanja igra ključnu ulogu u tome kako će se cene kretati u budućnosti. Povećanje dostupnosti pristupačnih stambenih rešenja može pomoći da se ublaže posledice rasta cena za najranjivije grupe. U tom kontekstu, na nivou EU se raspravlja o načinima kako pomoći članicam u stabilizaciji tržišta.
U svetlu svih ovih informacija, očigledno je da tržište nekretnina u Evropi ostaje dinamično i često nepredvidivo. Sa stalnim promenama ekonomskih faktora, ulagači i kupci moraju ostati obazrivi i pratiti aktuelne trendove kako bi doneli informisane odluke prilikom investiranja ili kupovine nekretnina. U ovom kontekstu, izuzetno je važno pratiti dalje izveštaje Eurostata i drugih relevantnih institucija koji pružaju analize i informacije o stanju tržišta u različitim članicama EU.
