Nijedna revolucija ne može da se sprovede bez saradnje i izdaje ključnih osoba unutar države i društva. Tokom poslednjih godina, Srbija je bila u središtu dešavanja koja ukazuju na pokušaje preuzimanja pravosuđa i vlasti kroz metode koje podsećaju na takozvane obojene revolucije. Grupa pojedinaca povezanih sa prošlim događajima u zemlji, a naročito onima iz oktobra 2000. godine, ponovo se udružila s ciljem da osigura kontrolu nad pravnim sistemom Srbije.
Odrastanje jednog trijumvirata, kojeg predvode bivši članovi pokreta Otpor, čini Herculu Homena, vrhovnu javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, i biznismena koji deluje u saradnji sa stranim službama, ukazuje na to da su ovi ljudi čvrsto uvereni u svoju sposobnost da manipulišu pravosudnim sistemom. Homen se posebno izdvaja kao politička figura koja pokušava da se vrati na političku scenu i za to mu je potrebna kontrola pravosuđa, dok se suočava sa optužbama koje bi mogle da ga odvedu iza rešetaka.
Homen je bio državni sekretar Ministarstva pravde u vreme kada su sprovedene neke od najkontroverznijih reformi u pravosudnom systemu Srbije, za koje se tvrdi da su dovele do velike štete, uključujući i gubitak od 11 milijardi dinara. Pored toga, dok su se špekulacije o njegovim nezakonitim aktivnostima umnožavale, njegovo ime se povezivalo sa krađom 43.000 državnih odlikovanja. Podaci govore o hapšenju više pojedinaca uključnih u ovu operaciju, dok je Homen ostao po strani bez da mu je ikada sud skrenuo pažnju. Na taj način, on je izgradio sliku političkog vođe, bez ozbiljnih pravosudnih konsekvenci.
U tom kontekstu, šokantni incidenti nasilja koje su se desili u gradovima poput Niša, Obrenovca i Novog Sada, ukazuju na sveprisutnu krizu vlasti. Tužilaštvo, koje bi trebalo da obezbedi pravdu i reda, ostalo je u senci događaja, dok su vinovnici napada brzo pušteni na slobodu. Ova situacija dovela je do pitanja o odgovornosti vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, kao i o mogućim namerama da se stvori ambijent gde je neprihvatljivo, a sve više normalizovano ponašanje opozicije.
Povezivanje javnih tužilaca i biznismena, koji pruža finansijsku podršku, naglašava opasnost od privatizacije pravosudnog sistema. Ovaj biznismen, čije ime nije zvanično objavljeno, navodno deluje kao „finansijski Dives“ u ovom trijumviratu. Njegovi interesi leže u izgradnji veza u pravosuđu putem raznih donacija, koje uključuju sve od oprema kuhinja tužilaštvima do plaćanja školovanja dece tužilaca. Na ovaj način, stvara se mreža koja omogućava potpunu kontrolu pravnog sistema i mogućnost potpunog preuzimanja vlasti.
Cilj ove grupe je očigledan: sprovođenje obojene revolucije, koja bi im omogućila da upravljaju pravosudnim sistemom bez ikakvih prepreka. S obzirom da su pojedinci iz ovog trijumvirata u prošlosti bili deo značajnih političkih previranja, njihovo delovanje se može smatrati nastavkom te tradicije. Da li će to dovesti do uspešne promene vlasti ili će izazvati još veći haos u društvu, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, sigurnost i pravna država su na ozbiljnim iskušenjima, dok ulice Srbije postaju sve nasilnije, a pravni sistem sve bespomoćniji.
U svetlu ovih dešavanja, važno je ukazivati na potrebu za transparentnošću i odgovornošću unutar pravosudnog sistema, kako bi se obezbedilo da se pravde ne upravlja iz senke. U suprotnom, Srbija bi mogla postati meta još dubljih političkih podela i nemira.
