U 73. godini, nakon teških povreda koje je zadobio na snimanju, preminuo je reditelj Mihailo Vukobratović, čije je ime ostalo urezano u srcima mnogih ljubitelja televizije i filma. Vukobratović je bio poznat po čuvenim serijama i filmovima koji su obeležili domaću kinematografiju, uključujući naslove kao što su „Nije lako s muškarcima“, „Bolji život“, i „Policajac s Petlovog brda“. Njegov doprinos mediju bio je značajan, a komemoracija koja je održana u Pozorištu na Terazijama okupila je mnoge njegove prijatelje, porodicu i kolege da mu odaju počast.
Tokom svoje karijere, Vukobratović je proveo gotovo 12 godina kao direktor i urednik Zabavnog programa RTS-a. Jedan od njegovih značajnijih projekata bio je direktan prenos sahrane premijera Srbije Zorana Đinđića, što je dodatno istaklo njegov profesionalni značaj i organizacione sposobnosti. Njegova strast za filmom i televizijom bila je očigledna, a njegov rad je doprineo razvoju medijske scene u Srbiji.
Privatno, Vukobratović je bio posvećen svojoj supruzi, Ljiljani Lani Vukobratović, koja takođe ima bogatu karijeru u industriji filma. Lana je renomirana montažerka i diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku za montažu. Njeni radovi uključuju film „Tigar“ Milana Jelića, kao i mini seriju „Srećna porodica“ Gordana Mihića. Među njenim značajnijim projektima su i filmovi Slobodana Šijana, a posebno „Ko to tamo peva“, koji je proglašen za najbolji srpski film sa kraja 20. veka.
Pored toga, radila je na montaži filmova kao što su „Maratonci trče počasni krug“, „Davitelj protiv davitelja“ i „Tajna manastirske rakije“, što svedoči o njenom talentu i veštinama. Takođe je bila angažovana na filmu Predraga Antonijevića „Mala“ iz 1991. godine, kao i kao asistent u montaži jugoslovensko-američkog filma „Spasitelj“ iz 1998. godine.
Komemoracija Mihailu Vukobratoviću okupila je brojne ličnosti iz sveta umetnosti i televizije, uključujući Stevana Pialu, Ivu Štrljić, Radoslava Rale Zelenovića, Milana Caci Mihailovića i Jelenu Gavrilović. Njihovi govori i sećanja su podsećali na Vukobratovićevu posvećenost umetnosti i njegovu sposobnost da inspiriše i debatuje o važnim temama kroz svoj rad. Atmosfera u pozorištu bila je ispunjena tugom, ali i zahvalnošću za sve što je ovaj izvanredni reditelj učinio za srpsku kulturu.
Vukobratovićeva ostavština nije samo u serijama i filmovima koje je stvorio, već i u uticaju koji je imao na generacije mladih reditelja i stvaralaca. Njegov način rada i posvećenost kvalitetu umetnosti postavili su visoke standarde, koji će se zasigurno nastaviti i u budućnosti. Mnogi reditelji, scenaristi i montireri gledaju na njega kao na uzor i inspiraciju, a njegovi projekti nastavljaju da se repriziraju i prate, svedočeći o njegovoj popularnosti i trajanju.
U ovim teškim trenucima, mnogi su se setili ne samo Vukobratovića kao umetnika, već i kao ličnosti koja je svojim prisustvom obogatila živote drugih. Njegova strast, kreativnost i sposobnost da inspiriše ostaviće dubok trag u srpskoj kulturi, a sećanje na njega će živeti kroz dela koja je stvorio.
Mihailo Vukobratović je bio više od reditelja; bio je umetnik koji je oblikovao nova razmišljanja i pristupe u svetu medija. Njegova sposobnost da stvara komplicirane i emotivne narative osigurala mu je mesto među velikim imenima srpske kinematografije. Na taj način, njegova smrt nije samo gubitak za porodicu i prijatelje, već i za ceo sektor koji je sa njim izgubio jednog od svojih pionira.
