Na obroncima Suvobora, blizu Krševite glavice, održana je svečana ceremonija osveštanja kamena donetog sa Kajmakčalana. Ovaj simbol predstavlja herojske borbe srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata i postavljen je kod Hrama Hristovog Vaskrsenja, u čast predaka koji su se borili i položili živote na Solunskom frontu.
Svečanosti su prisustvovali brojni meštani, potomci ratnika i mnogi poštovaoci srpske istorije. Među njima se isticao Sreten Jevtović, sin prepoznatljivog artiljerca Jevte Jevtovića, koji je, tokom velike Albanijske golgote, odbio naređenje da uništi svoj top u ponor. Umesto toga, uspeo je da ga prenese sa saborcima preko opasnih Prokletija do Soluna. Za svoju hrabrost i odlučnost, Jevtić je odlikovan francuskom Legijom časti, što predstavlja izuzetno priznanje za njegovu borbenu odanost.
Sreten Jevtović je sa setom govorio o pričama svog oca, ističući teškoće s kojima su se vojnici suočavali tokom rata. „Pamitim sve što mi je otac govorio. Njihova borba je bila izuzetno teška, a muškarci su u tim trenucima pokazivali izvanrednu hrabrost,“ rekao je Sreten, dodajući kako su vojnici morali da se spuštaju u provalije kako bi zbrinuli i isekli nastradale konje, često se boreći protiv gladi.
Osim Sretena, na događaju je bio prisutan i potomak solunskog ratnika Miljka, koji je pokazao škrinju sa ličnim predmetima svog pretka, uključujući Albansku spomenicu. Ovaj trenutak bio je posebno emotivan za prisutne, jer su se mnogi podsetili na lične i porodične uspomene na borbu i herojstvo njihovih predaka.
Zoran Žugić, čuvar kripte na Kajmakčalanu, takođe je bio prisutan i u svom izlaganju naglasio značaj događaja. „Ovaj kamen sa Kajmakčalana je poklon svim ljudima ovog kraja. Hiljade njih su ostale na ovom frontu, a sada će ovde moći da im se zapale sveće i odaju molitve,“ rekao je Žugić, naglašavajući kako je važno negovati sećanje na one koji su se borili za slobodu i čast svoje otadžbine.
Ova ceremonija, koja je organizovana uoči godišnjice proboja Solunskog fronta, pruža svima prilikau da se podsete na žrtvu srpskog vojnika. Ona nije samo okrenuta prošlosti, već predstavlja obavezu budućim generacijama da čuvaju sećanje na hrabrost i mukotrpan rad njihovih prethodnika. U kontekstu sve većih izazova i turbulencija u svetu, važno je prisetiti se vrednosti slobode, časti i borbe.
Tokom govora, prisutni su istakli kako je od vitalnog značaja prenositi ove priče i sećanja na mlade generacije, kako bi se očuvala spoznaja o herojstvu i odanosti koje su naši predci pokazali. U svetu punom promena i izazova, sećanje na borbe koje su se vodile za slobodu ne sme biti zaboravljeno.
Na kraju, događaj na Suvoboru postavlja temelje za dalju edukaciju i osvešćivanje o značaju istorije i borbe srpskog naroda, podstičući sve prisutne da aktivno obeležavaju i čuvaju uspomenu na svoje heroje.
Svi prisutni su otišli sa snažnim emocijama i osećajem ponosa, podstaknuti na dalju borbu za pravdu, mir i slobodu. Ovaj trenutak ujedinio je ljude u nastojanju da odaju priznanje onima koji su u najtežim trenucima istorije pokazali hrabrost i odanost.
