Berlinski palijativni lekar Johanes M. (40) suočava se sa ozbiljnim optužbama nakon što je javno tužilaštvo u Berlinu saopštilo da veruje da je ubio najmanje 15 pacijenata u periodu između 2021. i 2024. godine. Osumnjičeni je zadržan u pritvoru od avgusta prošle godine, kada su prve sumnje o njegovom delovanju počele da se pojavljuju. U početku je bio optužen za ubistvo četiri pacijenta, ali su tokom istrage otkrivene nove informacije koje su značajno povećale broj žrtava.
Prema riječima tužioca, istražitelji ne isključuju mogućnost da bi se broj žrtava mogao dodatno povećati kako istraga napreduje. Prvi tragovi ukazuju na to da je doktor koristio smrtonosne lekove da bi izazvao smrt svojih pacijenata, koji su već bili u terminalnim fazama bolesti, ali mnogi od njih nisu bili na ivici smrti kada su primili smrtonosne doze.
U okviru istrage, istražitelji su analizirali dosijee pacijenata i izvršili ekshumacije tela preminulih pacijenata. Obdukcije su potvrdile sumnje da su umirali usled primene kombinacije anestetika i miorelaksanata, koje su im davane bez njihove saglasnosti. Ove informacije ukazuju na mračne motive, za koje neki navode da su to bili niži motivi čina – želja za ubijanjem.
Kao dodatnu komplikaciju, tokom istrage je otkriveno da je osumnjičeni lekar pokušao da prikriju tragove svojih prestupa podmetanjem požara u tri stana ubijenih pacijenata. U početku su istražitelji verovali da se radi o nesrećama, ali su ubrzo shvatili da je osumnjičeni mogao namerno da izazove požare kao način da uništi dokaze. Ova saznanja dovela su do pothvata istražitelja da pravilno obrade sve informacije koje su im bile dostupne i da nastave sa daljim analizama.
Izvor iz istrage navodi da su tužioci shvatili da je doktor postavio svoje pacijente u situacije u kojima su oni bili bespomoćni da se brane, dok je on sa druge strane, iskoristio ovu moć kako bi ih neprimetno eliminisao. Prema izvorima, neki od pacijenata nisu bili u završnoj fazi bolesti kada su podlegli delovanju tih lekova, što dodatno podiže pitanje etike i odgovornosti u pružanju zdravstvene zaštite.
Johanes M. je, pored ovog slučaja, radio i u drugim saveznim državama, a tužioci se boje da bi broj njegovih žrtava mogao biti mnogo veći. Ove optužbe su izazvale veliku zabrinutost među zdravstvenim radnicima i javnošću, koja se pita kako su ovakve radnje mogle proći nezapaženo tokom toliko vremena.
U zdravstvenoj zajednici, ovakvi događaji su retki, ali ostavljaju dubok trag na porodice preminulih kao i na profesiju generalno. Pitanje etičkog delovanja lekara postavlja se ponovo, a slučajevi slični ovom potiskuju poverenje u zdravstveni sistem.
S obzirom na sve okolnosti, javnost očekuje da će istraga biti temeljna, kako bi se razjasnilo šta se tačno dogodilo i ko je sve odgovoran za ove tragedije. Dali će se otkriti još nepoznati detalji o ovom slučaju, ostaje da se vidi, ali je jasno da će cela situacija imati dugoročne posledice po zdravstvo i pravdu u Nemačkoj. U međuvremenu, porodice žrtava traže odgovore i pravdu za svoje voljene, dok se pravosudni sistem suočava s izazovima koje ovakvi slučajevi donose.
