Beograd – Na osnovu stanja useva na dan procene 23. maja, očekuje se da će Srbija ove godine proizvesti 3,60 miliona tona pšenice. To predstavlja porast od 24,3 odsto u odnosu na proizvodnju iz 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku. Ovaj izraziti rast u proizvodnji pšenice dolazi nakon sličnih trendova u prethodnim godinama, kada je Srbija bila među liderima u proizvodnji pšenice u regionu.
S druge strane, situacija s proizvodnjom malina nije tako optimistična. Očekuje se smanjenje proizvodnje malina za 12,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, što može imati značajan uticaj na prihode plodnih berača. Maline su poznate kao jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura u Srbiji, a smanjenje prinos može uticati na kvalitet i izvoz ovog proizvoda.
Još dramatičniji pad očekuje se kod višanja, gde se prognozira smanjenje proizvodnje za 42,3 odsto. Ovo naglo opadanje može biti posledica nepovoljnih vremenskih uslova koji su pogodili voćnjake, što dovodi do smanjenja kvaliteta plodova i smanjenja proizvodnje.
U poređenju sa prošlom godinom, stanje prolećne setve na dan procene pokazuje da je u Srbiji zasijano manje kukuruza za 2,7 odsto. Takođe, primećuje se i značajan pad u setvi šećerne repe, koja je smanjena za 26,6 odsto, kao i u suncokretu za 2,5 odsto i soji za 5,8 odsto. Ovi podaci pokazuju oprez poljoprivrednika u vezi s budućim tržišnim uslovima i cenama, što može biti posledica različitih ekonomskih pritisaka i promena u globalnim lancima snabdevanja.
Napitak pšenice preovladava u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, ali zabrinjavajući trendovi u drugim sektorima mogli bi izazvati dalja preispitivanja industrijskih strategija u zemlji. Pored toga, strukturne promene u poljoprivredi, kao što su digitalizacija i modernizacija, mogli bi doprineti stabilizaciji i unapređenju proizvodnje u budućnosti.
Republički zavod za statistiku redovno prati stanje svih poljoprivrednih kultura, što je ključno za pravovremeno donošenje odluka od strane državnih organa i poljoprivrednika. Usled promena u vremenskim prilikama, posebno u prva dva meseca proleća, prinosi mnogih kultura su bili neizvesni, a ovaj izveštaj predstavlja savet i putokaz za sve uključene u sektor.
U narednim mesecima biće ključno pratiti kako će se razvijati situacija sa prinosima, ali i cene na tržištu. Očekuje se dalji uticaj međunarodnih cena i potražnje, koje mogu drastično promeniti krajnje rezultate proizvođača u Srbiji. Stručnjaci predviđaju da će se prilagodbe na ovakve trendove odvijati usled promenljivih tržišnih okolnosti i potreba potrošača.
U svetlu ovih informacija, poljoprivrednici će morati da preispitaju svoje strategije proizvodnje i investiraju u tehnologije koje mogu pomoći u povećanju otpornosti na klimatske promene i ekonomske pritiske. Ovo je posebno važno s obzirom na to da poljoprivreda ostaje temelj srpske ekonomije i zapošljava veliki deo populacije.
Na kraju, važno je napomenuti da će se naredni meseci održavati klimatski pokazatelji i ulogu koju igraju i dalji pregovori u vezi s agrarnim politikama. Strategija i adaptacija srpske poljoprivrede biće ključevi za održivi razvoj i konkurentnost na međunarodnom tržištu proizvoda.
