U Beogradu je ponovo zabeležen ozbiljan saobraćajni kolaps na ključnim mestima u gradu. U poslepodnevnim časovima, oko 17 časova, kada se većina radnika vraća sa posla, ulice se pune vozilima, što dovodi do velikih zastoja i usporenog kretanja.
Na Slaviji su vozila već duže vreme u mestu, što je znatno otežalo kretanje kroz ovaj prometni čvor. Slična situacija je i na mostu Gazela, gde se vozila kreću vrlo sporo ka centru grada. Pored toga, na Plavom mostu takođe je primetna gužva, pa vozači moraju biti strpljivi dok se probijaju kroz ove problema.
U blizini Beogradske Arene primećene su gužve, a kolone vozila na Gazeli izgledaju kao da nemaju kraja. Ovakvi saobraćajni problemi nisu neuobičajeni s obzirom na to da je ovo vreme poznato po pojačanom prometu zbog povratka ljudi sa posla. U isto vreme, čitava deonica auto-puta se kreće veoma polako, a vozači se suočavaju sa izazovima prilikom pokušaja da najbrže dođu do svoje destinacije.
Upravljački centar za saobraćaj izvestio je o usporenom kretanju vozila i na Autokomandi, kao i na Brankovom mostu u smeru ka gradu. Važno je napomenuti da je u suprotnom smeru, ka Novom Beogradu, situacija nešto bolja, ali i tu se povremeno javljaju manji zastoji.
Specijalisti za saobraćaj savetuju vozačima da, ukoliko je moguće, koriste alternativne rute kako bi izbegli samo središte grada i mostove sa najvećim gužvama. Ove preporuke mogu pomoći u smanjenju stresa kod vozača i bržem dolasku do cilja.
Iako je zagušenje saobraćaja u Beogradu česta pojava tokom posle podneva, vozači se često izlažu dodatnim mukama zbog nedostatka alternativnih pravaca i nezadovoljavajuće infrastrukture. Tokom vremenskih nepogoda ili u slučaju nekih saobraćajnih nezgoda, situacija može dodatno da se komplikuje, pa se vozači savetuju da budu oprezni i da planiraju svoje putovanje unapred.
S obzirom na to da je Beograd jedan od gradova sa najgušćim saobraćajem u regionu, vlasti su primorane da razmotre različite mere za poboljšanje saobraćajne situacije. Takođe, potrebno je razmisliti o širenju kapaciteta javnog prevoza i unapređenju infrastrukture kako bi se olakšao svakodnevni život građanima.
Iako su mnogi vozači navikli na svakodnevne gužve, ipak svaka nova pojava saobraćajnog zagušenja donosi dodatni pritisak. Za vozače koji se često suočavaju sa ovakvim situacijama, prijateljski savet bi bio da uvek imaju plan B, kao i da se informišu o trenutnoj saobraćajnoj situaciji putem različitih aplikacija ili saobraćajnih informacija koje pružaju mediji.
U međuvremenu, građani nastavljaju da koriste svoje automobile, dok se istovremeno postavlja pitanje održivosti ovakvog načina prevoza i potencijalne koristi od prelaska na javni prevoz ili druge oblike mobilnosti. Dok se Beograd razvija i raste, saobraćaj će ostati veoma važna tema klasne debate i politike, i biće neophodno pronaći rešenja koja će odgovarati svima.
