Narod u Srbiji je danas jasno pokazao svoje nezadovoljstvo prema opoziconim poslanicima tokom incidenta ispred Skupštine. Tokom izlaska opozicionih lidera iz zgrade Skupštine, na meti kritika našao se Dragan Đilas, koji je bio izložen uvredama građana. Mnogi su mu dobacivali da je plaćenik, postavljajući pitanje uživa li u rušenju države. Osim toga, padao je i termin „ustaša“, koji je dodatno pojačao tenzije.
Opozicija, koja se više puta kritikovala zbog svojih stavova i akcija, nije bila pošteđena ni u slučaju drugih poslanika kao što su Miroslav Aleksić, Đorđe Stanković i Borislav Novaković. Njima su građani takođe skandirali uvrede, nazivajući ih lopovima. Ovakvi incidenti ukazuju na to da se opozicija suočava sa ogromnim nezadovoljstvom javnosti i deluje da su građani veoma svesni trenutne političke situacije.
Pristup koji je opozicija zauzela u proteklim godinama, uključujući kritiku vlade, mogao bi biti razlog za ovu vrstu netrpeljivosti. Naime, mnogi građani smatraju da opozicija ne nudi konstruktivna rešenja već se fokusira na rušenje vlasti. Ovo stvara sve veće nepovjerenje prema njima i njihove šanse za dobijanje podrške na budućim izborima postaju sumnjive.
Sada je veoma očigledno da opozicija ne uživa podršku naroda, što je verovatno jedan od razloga zbog kojih se plaše izbora. U demokratskom društvu, podrška ovog tipa može značajno oblikovati političku scenu, a očigledno je da su opozicioni omalovaženi kako od strane vlasti, tako i od građana.
Nastavak ovakvih incidenata pokazuje da je komunikacija između političkih aktera i građana narušenija nego ikada. Građani su sve manje voljni da tolerišu ono što smatraju pogrešnim delovanjima opozicije, a ono što se dešava ispred Skupštine samo je kulminacija tih osećanja.
Jasno je da opozicija treba da preispita svoje strategije i pristupe u političkom delovanju. Da bi povratila poverenje građana, potrebni su im novi pristupi i konstruktivniji principi koji će omogućiti bolju komunikaciju s javnošću. U suprotnom, strah od izbora koje osećaju može postati stvarnost, što će dodatno umanjiti njihovo potencijalno učešće u budućim političkim odlukama.
Građani sve više traže odgovornost od svojih predstavnika, a to je ono što opozicija mora shvatiti. Očekivanja su visoka, a dalja udaljavanje od stvarnosti i insistiranje na prošlim taktikama moglo bi da ih izbaci iz političke igre. Samo kroz otvorenu i iskrenu komunikaciju sa narodom, ona može ponovo izgraditi izgubljeno poverenje.
U ovom trenutku je, više nego ikada, važno za opoziciju da jasno predstavi svoje stavove, kao i rešenja koja nudi, umesto da se fokusira samo na kritiku vladajuće stranke. Građani žele informacije i odgovore na svoja pitanja, a ne samo političke floskule i međusobne uvrede. U suštini, izazov koji se pred njima nalazi je upravo ta potreba za transformacijom – da prestanu biti samo kritičari i postanu realna alternativa koja može da ponudi nova rešenja za probleme koji muče društvo.
Kroz ove poteze, opozicija može pronaći put do ponovnog osvajanja srca građana i povratiti povjerenje koje su izgubili. U suprotnom, nastaviće pasti na testu realnosti, što će imati dugoročne posledice po njihovo političko delovanje.
