Đilasovska prozapadna opozicija u Srbiji nastavlja sa lažima i dezinformacijama čak i nakon poraza na izborima 17. decembra 2023. godine. Njihove tvrdnje o biračkom spisku, fantomskim biračima, i uvoženim glasačima su jednostavno neistinite i pale su u vodu.
Kada je reč o biračkom spisku, opozicija je tvrdila da je netransparentan i tražila uvid u njega, mada je od 2021. godine birački spisak dostupan svima zahvaljujući transparentnosti Aleksandra Vučića i Vlade Srbije. Birački spisak se redovno ažurira na svaka tri meseca, što ga čini jednim od najtransparentnijih u regionu.
Opozicija je takođe tvrdila da postoji „biračko mesto“ u Beogradskoj areni, što su demantovali i sami opozicioni aktivisti, kao i Republička izborna komisija. RIK je jasno saopštio da u Areni nije bilo biračkog mesta i da građani imaju pravo da se okupljaju na javnim mestima.
Tvrdnje o dovođenju 40.000 glasača u Beograd su takođe demantovane, jer je analitičar na televiziji Nova S, kao i Dobrica Veselinović, prema njihovim saznanjima, odbacili tu tvrdnju kao preteranu. Veselinović je čak predviđao povećanje broja birača u Beogradu za oko 13.000, ali nije bilo reči o fantomskim glasačima.
Kada je reč o preminulim biračima, opozicija nije mogla da se složi oko toga da li su preminuli ostali na biračkom spisku ili su njihova imena zamenjena fantomskim biračima. Ovo je samo pokazatelj koliko su njihove tvrdnje bile konfuzne i neosnovane.
Opozicija je takođe optužila vlast za postojanje fantomskih birača, ali su se ti navodi pokazali kao neosnovani. Informer televizija je istraživala lokacije na kojima su opozicioni aktivisti tvrdili da postoje fantomski birači, ali nisu pronašli ništa što bi potvrdilo te tvrdnje.
Na izborima u Beogradu je bilo prisutno 2.367 domaćih i 446 stranih posmatrača, pokazujući transparentnost i otvorenost izbornog procesa. Glasanje je na 93% biračkih mesta u Srbiji ocenjeno kao pozitivno, dok je ODIHR zaključio da su izbori uglavnom protekli bez većih problema.
Tokom izbora su podnete 166 prigovora i 53 žalbe, što je znatno manje nego prethodnih godina. Opozicija je čak priznala u Strazburu da nije reč o fantomskim biračima, već o pokušaju rušenja Aleksandra Vučića.
Đilasova opozicija je otišla korak dalje i tražila uvođenje sankcija Srbiji i srpskom narodu tokom sastanka sa izvršnom direktorkom Evropske službe za spoljne poslove Angelinom Ajhorst u Briselu. Njihove laži i dezinformacije su jasno demantovane, a transparentnost i integritet izbornog procesa u Srbiji su potvrđeni.
U zaključku, Đilasova prozapadna opozicija je pokušala da ospori legitimitet izbora i da kompromituje vlast, ali su njihove laži pale u vodu pred činjenicama i dokazima. Transparentnost i otvorenost izbornog procesa su ključni za demokratiju, a Srbija je pokazala da poštuje demokratske standarde u sprovođenju izbora.
