Otkako je u februaru otoplilo, Tomislav Zdravković iz poljaničkog sela Dupeljevo, koje se nalazi u vranjskom ataru, gotovo ne izlazi iz svog voćnjaka koji se prostire na oko pet hektara. Iako mu je 72 godine, trudi se da što pre privede kraju rezidbu voćaka i obavi zimsko prskanje bakarnim preparatom. Nedostatak radne snage u ovom području primorava ga da većinu posla obavlja sam.
Kada mu se posreći da pronađe radnika, Tomislav ističe da skoro svaki traži dnevnicu veću od 4.000 dinara, uz obrok i piće, što dodatno opterećuje njegove troškove. Uprkos tim izazovima, planira da završi započetu rezidbu voćaka. Ove godine, fokusirao se na stara stabla šljiva trgonjke i trstenke koje se u njegovom kraju uzgajaju već 200 godina. Ove vrste šljiva toliko su dobre za pečenje rakije da on, uprkos raznolikovim sortama, redovno obnavlja svoj voćnjak mladim sadnicama ovih drvenastih vrsta.
Tomislav ističe važnost pravilne rezidbe u ovom periodu. „Dok radim, pažljivo raspoređujem rodne grančice, istovremeno čisteći sve grane koje mogu da smetaju“, objašnjava. Na starim stablima ne primenjuje rezidbu, ali ih redovno čisti od polomljenih i osušenih grana. Prva sorta šljive koja dolazi na red za berbu je trstenka, koja sazreva početkom augusta, dok trgonjka dolazi mesec dana kasnije, a potom i šljiva stenlej, poznata po svom kvalitetu za rakiju.
Ove godine, Pored šljiva, Tomislav posvećuje pažnju i jabukama i kruškama. U njegovom voćnjaku najviše se nalazi stabala crvenog i zlatnog delišesa, koji su u dobroj kondiciji, što mu daje nadu za obilnu berbu. Između njih se ističe 50 stabala stare sorte jabuke tvrdača, koja može da dostigne visinu od 12 metara i pored minimalnog tretmana daje kvalitetne plodove. Takođe, ponosno gaji i staru krušku kakičku i demirku, koje su posebno tražene tokom božićnih praznika.
Sve što proizvede plasira isključivo na lokalnim pijacama, dok izbegava berze zbog strožih kriterijuma kakvoće. „Da bi ispunili njihove standarde, potrebno je oko 25 prskanja tokom sezone, a ja koristim samo dva, ali plodovi su vrhunskog ukusa“, naglašava Tomislav. Voće koje ne uspe da proda, pretvara u rakiju, što mu se čini isplativijim rešenjem.
Ove godine, Tomislav se nada boljoj berbi u odnosu na prethodnu, kada su crne ose u voćnjaku uništile planove, uzrokujući propadanje svih plodova koje je napala. S druge strane, srećniji je bio sa rodom kestenova, kojih ima 200 na svom imanju.
Unatoč izazovima, Tomislavova strast prema voćarstvu i tradiciji ovih starih sorti voća ostaje jaka. Gledajući napred, veruje da će rad i posvećenost, uz malo sreće, doneti bolji rezultat u ovoj godini. Njegov trud ne samo da doprinosi lokalnoj ekonomiji, već i očuvanju tradicije uzgajanja voća koje je neodvojivi deo života zajednice u kojoj živi. U vremenu kada je sve više prisutna urbanizacija i modernizacija, ovakvi pojedinci pokazuju koliko je važno očuvanje tradicionalnih metoda i sposoblosti u poljoprivredi.
