Leblebija, poznata i kao naut, ima sve veće mesto u agrarnoj proizvodnji Srbije, gde se gaji na površini od 210 jutara. Ova biljka, koja zahteva malo ulaganja, postaje sve popularnija ne samo među poljoprivrednicima, već i među potrošačima zbog svoje upotrebe u prerađevinama poput humusa, kremastog namaza koji je postao simbol zdrave ishrane.
Poljoprivrednici koji se bave gajenjem leblebije, najčešće mlađi ljudi, seju ovu biljku širom Srbije u periodu od marta do kraja maja, a žetva se obavlja nakon stotinu dana. U ovoj godini, prosečan prinos je iznosio oko 1,4 tone po jutru, što će dovesti do ukupne proizvodnje od oko 200 tona. Od tog ukupnog prinosa, 60% će se koristiti za domaće potrebe, dok će ostatak biti usmeren ka izvozu, posebno u Sloveniju i Mađarsku.
Leblebija se sve više koristi u ljudskoj ishrani, a njeno mesto u prehrambenoj industriji raste. Osim humusa, od leblebije se proizvode različite vrste brašna, griz, testenina, pa čak i keks i sapun. Njena upotreba u različitim namazima čini je ključnim sastojkom u savremenoj ishrani.
Preduzetnik Nemanja Mirilov, pionir u gajenju leblebije iz Bačkog Gradišta, ističe da ne postoje velika ulaganja za setvu. Troškovi iznose oko 100 evra po jutru za seme, koje se uvozi iz Mađarske. U agrotehničkim merama, pored đubrenja od koprive, koja se priprema lokalno, posebna pažnja se mora posvetiti razvoju biljke.
Mirilov naglašava da je uspeh u uzgoju leblebije takođe zasnovan na pažnji posvećenoj svakoj fazi razvoja biljke. Kao nehemijska kultura, leblebija se mora posmatrati i negovati, a pravilno pripremljeno đubrivo od koprive ključno je za njen rast. Ove godine je bila izuzetno povoljna za gajenje leblebije, s minimalnim padavinama, što je omogućilo biljkama da se razviju u optimalnim uslovima.
Njegova filozofija se oslanja na zaokruženi krug u poljoprivredi, gde mikroorganizmi pomažu zemlji, a zemlja osigurava potrebne hranljive materije za biljke. Ova EM tehnologija, zasnovana na mikroorganizmima, omogućava održavanje kvaliteta tla i doprinosi boljoj proizvodnji.
Mirilov ne samo da se bavi sopstvenim uzgojem leblebije, već prenosi svoje znanje i iskustvo na druge poljoprivrednike širom Srbije, od Subotice do Preševa. On pomaže u setvi, preradi i prodaji, čime podstiče razvoj zajednice.
S obzirom na to da je leblebija veoma tražena na tržištu, cene proizvođačima donose profit. U ovoj godini prinos mu je bio iznad očekivanja, veći za 200 kilograma u odnosu na prošlu sezonu. Ovi rezultati su rezultat sticanja iskustva i posvećenosti tog mladog poljoprivrednika.
Mirilov je započeo s gajenjem leblebije 2015. godine. Tada je, inspirisan porodičnom tradicijom zemljoradnje, želeo da proba novu kulturu. Prve godine bio je uspešan s prinosom od 1,2 tone po jutru, što ga je podstaklo da nastavi sa širenjem proizvodnje.
Ipak, nije sve išlo glatko. Godina 2018. donela je velike gubitke kada je 18 jutara leblebije propalo zbog kišnog vremena. Bez obzira na izazove i savete porodice da odustane, Mirilov se nije predavao, već je nastavio da istražuje i unapređuje svoju proizvodnju.
Kako se potražnja za leblebijom povećava, a njene prerađevine postaju sve popularnije, očekuje se da će ova biljka zauzeti još važnije mesto u srpskoj agrarnoj proizvodnji. Ulaganje u znanje, inovacije i saradnju među poljoprivrednicima predstavlja ključ za uspeh u ovom poslu.
