Uzgajanje nane u Srbiji je poslednjih godina doživelo značajan porast. Ova aromatična i lekovita biljka postaje sve traženija, ne samo na domaćem tržištu već i na evropskom, pružajući poljoprivrednicima ozbiljan izvor prihoda uz minimalna ulaganja.
Cene suve nane na tržištu dostižu od 4 do 5 evra po kilogramu, a prinos po hektaru može biti i do 1.500 kilograma suvog lista. U praksi, to znači da poljoprivrednici mogu ostvariti potencijalni prihod između 6.000 i 7.000 evra po hektaru, s čistom zaradom od oko 5.000 evra nakon odbitka osnovnih troškova koji se kreću oko 2.000 evra, što obuhvata troškove za sadni materijal, radnu snagu, navodnjavanje i sušenje.
Jedna od ključnih prednosti uzgoja nane je stalna potražnja. Ova biljka se koristi u raznovrsnim industrijama, uključujući farmaceutsku, prehrambenu, i kozmetičku. Nana se često nalazi u sastavu čajeva, eteričnih ulja, sirupa, sokova i bombona. Organska nana posebno je cenjena na izvoznom tržištu, gde cena može biti do 30% viša u odnosu na konvencionalnu nanu. Proizvođači ističu da je otkup gotovo uvek zagarantovan, jer otkupljivači često dolaze direktno na gazdinstva, što olakšava prodaju.
Još jedna prednost uzgoja nane je što joj nije potrebna skupa mehanizacija, što je čini idealnom za manja, porodična gazdinstva. Sadnice se sade u proleće, a prva berba može se obaviti već iste godine. Ključni faktori uspeha u uzgoju nane su redovno navodnjavanje i pravovremena žetva, jer oni značajno utiču na kvalitet i cenu suvog lista.
Poljoprivrednici vide nanu kao biljku budućnosti, zahvaljujući kombinaciji niskih investicija, visoke potražnje i sigurne prodaje. Za mnoge, ovo predstavlja priliku da se osiguraju dodatni prihodi bez velikih rizika. U zemlji gde poljoprivreda ima duboke korene, uzgoj nane se pokazuje kao održiva opcija.
Osim ekonomskih benefita, uzgoj nane donosi i ekološke prednosti. Ova biljka može doprineti očuvanju biodiverziteta, a njen uzgoj može se uskladiti sa principima održive poljoprivrede. Proizvođači koji se odluče za organski uzgoj, doprinose smanjenju upotrebe hemijskih đubriva i pesticida, što pozitivno deluje na životnu sredinu.
Društvene mreže i platforme za online prodaju dodatno olakšavaju povezivanje proizvođača sa kupcima, čime se stvara prostor za promociju lokalnih proizvoda i direktnu prodaju krajnjim potrošačima. Ovakvi trendovi omogućavaju poljoprivrednicima da steknu veću kontrolu nad svojim proizvodima i cenama, dok kupci imaju priliku da unaprede svoju prehranu i podrže lokalne proizvođače.
U svetlu ovih informacija, mnogi analitičari predviđaju da će potražnja za nanom nastaviti da raste, što otvara nove mogućnosti za poljoprivrednike, posebno u ruralnim područjima. Kroz edukaciju i adaptaciju na savremene metode uzgoja, mnogi mogu ostvariti ekonomski prosperitet, dok istovremeno doprinose očuvanju prirodne sredine.
Uzimajući u obzir sve navedene aspekte, jasno je da uzgoj nane predstavlja ne samo unosan posao, već i priliku za održiv razvoj poljoprivrede u Srbiji. Uz pravilno vođenje i ulaganje, nane može postati ključna sirovina koja će dodatno osnažiti lokalnu ekonomiju i podići standard proizvođača na viši nivo. Ova biljka, stoga, ne bi trebalo da bude viđena samo kao dodatni izvor prihoda, već kao vitalni deo buduće poljoprivredne strategije zemlje.
