Poljoprivreda postaje sve atraktivnija opcija za pokretanje biznisa u Srbiji, posebno usled rastoće potražnje za organskom hranom. Zemljištem obdareni preduzetnici mogu pronaći velike mogućnosti u gajenju lekovitog bilja, cveća i plasteničkoj proizvodnji povrća, koji nude potencijalno visoke zarade.
Gajenje lekovitog bilja, poput nane, kamilice i nevena, beleži rastuću potražnju i zahteva relativno mala ulaganja. Za jedan hektar gajenog bilja potrebno je investirati između 1.200 i 2.500 evra, što obuhvata troškove pripreme zemljišta, semena i sadnje. U zavisnosti od vrste biljke, prihod po hektaru može se kretati između 2.500 i 6.500 evra. Na primer, uzgoj belog sleza može doneti najmanje 4.500 evra profita po hektaru, dok neven generiše oko 2.000 evra.
Stručnjaci savetuju gajenje višegodišnjih biljaka zbog manjih ugrađenih troškova i potencijalne stabilnosti. Osim lekovitog bilja, druge kulture, kao što su povrće i cveće, nude brz povratak uloženih sredstava. Za plasteničku proizvodnju zelene salate na oko 10 ari potrebno je investirati oko 1.000 evra, dok mogući prinos iznosi do 2.000 evra po sezoni.
Proizvodnja cveća zahteva ulaganje od 3.000 do 4.000 evra po aru, a investicija se obično vraća u prvih nekoliko godina. Godišnja zarada se kreće između 1.000 i 2.000 evra, i, naravno, veći zasadi donose proporcionalno veću zaradu. Plastenička proizvodnja povrća, iako zahteva veća ulaganja (oko 15.000 evra po hektaru), smatra se najrentabilnijom opcijom. Uloženi novac može se vratiti u roku od jedne godine, a na manjoj površini, poput 200 kvadratnih metara, može se ostvariti zarada preko 2.000 evra od paradajza ili oko 1.000 evra od krastavaca.
Međutim, uspeh u poljoprivredi može zavisiti od vremenskih uslova, s tim da oko 50% uspeha može biti pogođeno nepovoljnim vremenskim prilikama. Stoga stručnjaci preporučuju osiguranje useva, kako bi se minimalizovali gubici u slučaju nepogoda.
Ovaj trend u poljoprivredi može se smatrati odgovorom na sve veću potražnju za zdravom, lokalnom hranom, što otvara vrata novim prilikama za preduzetnike. Na tržištu se promovišu organski proizvodi, a potrošači postaju sve svesniji koristi koja dolazi od konzumacije takvih namirnica. S obzirom na to da je sve više potrošača zainteresovano za kupovinu direktno od proizvođača, gajenje lekovitog bilja, cveća i povrća stvara priliku ne samo za profit već i za stvaranje odnosa sa kupcima.
Dodatno, u pandemiji COVID-19, primetan je rast interesa za lokalnom i organskom proizvodnjom, što je obezbedilo dodatni podstrek za poljoprivrednike da se bave ovim sektorom. Mnogi su prepoznali priliku da se preorijentišu na gajenje hrane koja je zdrava i održiva, dok istovremeno imaju kontrolu nad kvalitetom proizvoda.
Ovaj obrt u poljoprivredi poziva lokalnu zajednicu da razmotri prednosti ulaganja u46 ovaj sektor. I obučavanje i podrška lokalnim preduzetnicima zapravo mogu biti ključni faktori u ostvarivanju uspeha i održivosti. Sa podrškom državnih i nevladinih organizacija, moguće je stvoriti poslovne modele koji su otporni na krize i prilagodljivi potrebama tržišta.
Na kraju, budućnost poljoprivrede u Srbiji izgleda svetla, a poljoprivrednici imaju mogućnost da se prilagode tržištu koje se brzo menja. S obzirom na potencijalne profite i rastuću potražnju za organskim proizvodima, može se očekivati da će mnogi više posvetiti pažnju ovom sektoru, čime se doprinosi i ekonomskoj stabilnosti regiona.
