Sinoć je u UK „Parobrod“ otvorena izložba fotografija Željka Šafara pod nazivom „134“. Ova izložba donosi crno-belu kolekciju koja duboko istražuje transformacije i destrukciju urbanog prostora Beograda. Arhitekta Bojan Kovačević, koji je otvorio izložbu, istakao je kako Šafarove fotografije beleže misaone koloseke, a ne fizičke, naglašavajući da prikazuju brisanje identiteta grada.
Šafarovi prizori prikazuju fragmentirane trenutke u vremenu, umetajući nas u atmosferu uništavanja. Beograd, koji je nekada bio fokusiran oko Železničke stanice, došao je do svog gubitka identiteta. Kovačević napominje da vagoni predstavljaju privremena staništa, a zamisao o prugama kao simbolima kretanja postaje suprotna kada se one unište ili zapostave. Ova ideja ukazuje na oduzimanje prava na slobodno kretanje, što simbolizuje dublju krizu u urbanom razvoju.
Bojan Kovačević dodatno objašnjava kako su Šafarove fotografije na granici između estetskog izraza i dokumentarne stvarnosti. Mnogi fotografi možda zrače sumnjom kada je reč o spontanim ili nameštenim prizorima, ali u Šafarovim radovima ta grubost i nepomičnost gradskih scena čine sve napore da se kreira savršena slika besmislenima. Prema Kovačeviću, Beograd je dekonstruisan; izgubljen je osećaj centričnosti u urbanoj dinamici koja se, umesto izgradnje zajednice, više fokusira na samohvalu.
Izložba „134“ analizira otuđenje i gubitak. Naime, nakon 134 godine postojanja, Glavna železnička stanica je ugašena, a njeni simboli su razmontirani. Šafarove fotografije dokumentuju ovaj gubitak i istovremeno čuvaju uspomenu na ono što je nekad postojalo. U tom kontekstu, njegovo delo postaje neka vrsta mentalnog udarca o tome šta smo izgubili, dok se istovremeno prisetite nekih boljih vremena.
Šafar koristi svoj aparat kao instrument za beleženje tragova prošlosti u sadašnjosti. U ovom procesu, on se suočava s izazovima savremenog urbanog razvoja i pitanjima identiteta. Njegove fotografije imaju potencijal da probude emocije i razmišljanja o tome kako se gradovi transformišu i kako to utiče na njihove stanovnike. U ovom svetu, gde se često zaboravlja na prošlost, Šafarove slike pozivaju na sećanje i razmišljanje.
Izložba je osmišljena kao spoj umetničkog izraza i društvene kritike, pozivajući gledaoce da razmisle o uticaju urbanizacije na identitet i urbanističke zajednice. Šafarove fotografije nas prisiljavaju da se suočimo sa stvarnošću koja često ostaje neprimećena, ističući važnost očuvanja sećanja na grad i njegovu istoriju.
Prikazani radovi su skalpel koji razotkriva složenosti i enigme Beograda kao grada koji se neprekidno menja. Često su fotografije mračne, ali u tom mračnom pejzažu leži istina o gradskim promenama, o prekinutim vezama između prošlosti i sadašnjosti.
Izložba „134“ može se pogledati u UK „Parobrod“ do 16. juna. Ovaj događaj ne samo da pruža uvid u umetničku viziju jednog fotografa, već predstavlja i priliku za publiku da razmisli o identitetu, pamćenju i urbanim transformacijama koje su oblikovale Beograd. U eri kada deluje kao da su mnogi aspekti gradskog života na rubu zaborava, Šafarove fotografije nas podsećaju na to koliko je važno održati vezu s prostorom u kojem živimo i čuvati njegovu istoriju za buduće generacije.
