Izložba „Mojoj majci“ autorke Ivon de Roze otvorena je večeras u Italijanskom institutu za kulturu, i trajaće do 22. maja. Ova izložba, koju je priredio Simone Aconi, deo je festivala Beogradski mesec fotografije. Otvaranju izložbe prisustvovao je i ambasador Italije Luka Gori, što dodatno naglašava značaj ovog događaja.
Direktor Italijanskog instituta za kulturu, Roberto Činkota, izrazio je svoje oduševljenje izložbom, opisavši je kao „emotivan i dirljiv“ rad koji je rezultat dugog istraživanja De Roze. Ovaj komentar postavlja ton celokupnog događaja, ističući koliko duboko i lično je dela autorke, koja se kroz fotografije bavi važnim temama rata, gubitka i sećanja.
Na izložbi posetioci mogu videti različite elemente koji izazivaju snažne emocije, kao što su zvezdica na vojničkom šinjelu, sveska sa imenima poginulih u ratu, i knjiga kroz koju je prošao metak. Ovi predmeti ne samo da simbolizuju lične sudbine, već šire reflektuju sudbinu mnogih mladih ljudi koji su umrli ili su bili traumatizovani zbog sukoba. Prikazi žena na starim umetničkim slikama dodaju još jedan sloj dubine i konteksta, pozivajući posmatrače da razmišljaju o ulozi žena u ratu i prevarnašnjm izazovima koje su suočene.
U pratećem tekstu izložbe, Aconi je istakao važnost crkve vojne škole Nuncijatela u Napulju, koja je vekovima prikupljala svedočanstva i fotografije mladih vojnika. Ova saznanja dodatno produbljuju razumevanje konteksta izložbe, ističući kako ratovi ostavljaju nerazdvojne traga na ljudima i društvu. Aconi je takođe spomenuo da je bilo izazovno pripremati izložbu koja uključuje zastave sa vojnim nadgrobnim spomenicima, simbolizujući kraj sukoba i gubitke koje donosi.
De Roza je u svom obraćanju prisutnima istakla da pokušava da iz svoj rad izuzme pojam vremena. „Nije reč o preciznim radovima, već stvaram neku vrstu zaustavljenog, neizvesnog vremena“, izjavila je, dodajući da želi da posmatrači budu slobodni da razmišljaju o temama koje su danas važne. Ovaj aspekt njenog rada pokazuje njenu sposobnost da podstakne refleksiju i emocionalnu vezanost kod publike, otvarajući prostor za lične interpretacije i razumevanje.
De Roza je također autorka knjige fotografija „Mojoj majci“, koja započinje predstavljanjem dnevnika neiskusnog, mladog vojnika. Centralni deo knjige je crkva vojne škole, koja predstavlja mesto gde se događaju trenuci previranja. „Knjiga se završava pismom koje vojnik piše majci nakon što je zarobljen. Po tome se vidi koliko je i dalje mlad, koliko mu majka nedostaje i koliko ga je rat promenio“, objasnila je De Roza, naglašavajući ljudsku stranu i emotivnu težinu vojnog iskustva.
Ovo izlaganje nije samo prikaz fotografija, već i dublje istraživanje odnosa između porodice i rata, gubitaka i sećanja na ono što je izgubljeno. Izložba poziva posmatrače da se zapitaju o svojim odnosima, o tome kako ratovi oblikuju identitete i kako se sećanja prenose kroz generacije.
U suštini, „Mojoj majci“ predstavlja jedinstvenu platformu za dijalog o važnim humanim pitanjima koja rat donosi. Izložba će sigurno ostaviti dubok utisak na sve prisutne, podstičući ih da razmotre kako lične priče postaju deo šireg kolektivnog sećanja i kako to sećanje utiče na naše razumevanje sadašnjosti i budućnosti. Poseta ovakvim izložbama neophodna je za razumevanje složenih emocija i odnosa koji su rezultat sukoba, dok nas podseća na važnost porodice i ljudska iskustva u najtežim trenutacima.
