Otrovna riblja vrsta poznata kao riba-balon (Lagocephalus sceleratus) sada se širi po Sredozemnom moru, prema rezultatima najnovijeg istraživanja koje su sproveli hrvatski naučnici. Ova vrsta, poreklom iz Crvenog mora, sve češće se pojavljuje u Mediteranu, obično zahvaljujući prolazu kroz Suecki kanal. U studiji, objavljenoj u naučnom časopisu „Acta Ichthyologica et Piscatoria“, istraživači navode značaj prisustva ove ribe kao potencijalne pretnje za biodiverzitet u regionu.
Riba-balon, poznata i kao četvorozupka, se najčešće može naći u tropskim i ekvatorijalnim vodama, dok su njeni primerci prvi put primećeni u Sredozemlju 2003. godine. Od tada je njeno prisustvo kontinuirano raslo, a riba je uočena i ispred obala Francuske, Turske, Tunisa i Egipta. U istraživanju se navodi kako je jedan mužjak ove vrste, dužine nešto više od 500 milimetara i težine 1.330 grama, zabeležen u severnom Jadranu u maju prošle godine na dubini od 20 metara. Ovaj primerak je tek četvrti zabeležen u vodama Jadranskog mora, ali prvi u njegovom severnom delu.
Istraživači sa Fakulteta prirodnih nauka Univerziteta Juraj Dobrila iz Pule i Instituta za okeanografiju i ribarstvo iz Splita su naglasili da je brzi rast populacije ribe-balon rezultat odsustva predatora i njene visoke reprodukcije. Neven Iveša, jedan od autora studije, istakao je da prisustvo ove ribe u severnom Jadranu ukazuje na njen dalji ekspanziju i potencijalne ekološke i ekonomske posledice. Pored toga, on je naglasio važnost proaktivnog praćenja ove vrste kako bi se razvile strategije za smanjenje negativnog uticaja koji širenje ribe-balon može imati na lokalni biodiverzitet, ribarstvo i javnu bezbednost.
Ova riba se ističe po svom izuzetno otrovnom mesu, što je dodatno razlog za brigu. Ujed ribe-balon može biti izuzetno opasan za ljude, a postoje i izveštaji o slučajevima amputacija izazvanih njenim otrovom. Konzumiranje ovog mesa je potencijalno smrtonosno, što dodatno alarmira stručnjake o potrebama za regulacijom njenog prisustva u Sredozemlju.
Naučnici su takođe izrazili zabrinutost zbog negativnog uticaja koji ovo širenje može imati na lokalne ribarske zajednice i resurse. Kako riba-balon prolazi kroz akvatorijume, ona može da ugrozi i druge riblje vrste, što može dovesti do destabilizacije ekosistema i promena u strukturi biodiverziteta. Pored prirodnih ekoloških posledica, takođe se postavlja pitanje ekonomske održivosti ribarstva u ovom regionu koje se već suočava sa raznim izazovima.
S obzirom na sve ove informacije, apeluje se na sve relevantne institucije i vlasti da reaguje proaktivno kako bi se ublažili rizici koje ova vrsta donosi. Studije poput ove su ključne za razumevanje složenosti interakcija u morskim ekosistemima, kao i za planiranje budućih strategija upravljanja morskim resursima. U svetlu sve većih promena u morskim staništima zbog zagađenja, klimatskih promena i invazivnih vrsta, važno je osnažiti istraživanja i monitoring za očuvanje biodiverziteta i održivost ribarstva u Jadranskom moru i šire.
Naučna zajednica se nada da će dalja istraživanja doprineti boljim razumevanju dinamike širenja ribe-balon i njenom uticaju na morski ekosistem, čime će se omogućiti pravovremena reakcija na potencijalne pretnje po zdravlje i sigurnost ljudi, ali i zaštitu biodiverziteta.
