LONDON – Otpornost mikroba na lekove, naročito bakterijska rezistentnost na antibiotike, predstavlja ozbiljnu pretnju koja bi mogla dovesti do smrti miliona ljudi širom sveta. Prema novoj studiji koju je finansirala britanska vlada, ovaj problem mogao bi zahtevati ogromne resurse i izazvati godišnje gubitke od skoro dva biliona dolara do 2050. godine.
Studija, koju je sproveo Centar za globalni razvoj, posebno upozorava na ozbiljne posledice rasta otpornosti bakterija. Očekuje se da bi ovaj fenomen mogao dovesti do godišnjih gubitaka u globalnom bruto domaćem proizvodu (BDP) od 1,7 biliona dolara, a najpogođenije bi bile ekonomije Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Evropske unije i Kine, kako navodi britanski Gardijan.
Autori studije ukazuju da bi prema najpesimističnijem scenariju Kina mogla izgubiti do 722 milijarde dolara godišnje zbog bakterijske rezistentnosti, dok bi Sjedinjene Američke Države mogle trpeti gubitak od oko 296 milijardi dolara. Ekonomije Evropske unije bi, prema ovom izveštaju, mogle izgubiti 187 milijardi dolara, Japan oko 65,7 milijardi, a Velika Britanija 58,6 milijardi dolara.
Ova situacija je rezultat prekomerne i često neodgovorne upotrebe antibiotika, kako u medicini, tako i u stočarstvu. Naime, kada se antibiotici koriste nepotrebno ili nepravilno, bakterije postaju otpornije, što otežava lečenje infekcija. Otpornost bakterija predstavlja ozbiljan izazov za zdravstvene sisteme, a mnoge infekcije koje su nekada bile lako izlečive postaju smrtonosne.
Zdravstveni stručnjaci ističu da bi hitne mere trebale biti preduzete kako bi se obuzdale ove pretnje. To uključuje poboljšanje pristupa zdravstvenoj zaštiti, pravilno korišćenje antibiotika, kao i razvoj novih lekova i vakcina. Takođe, potrebno je podizanje svesti među lekarima i pacijentima o pravilnom korišćenju ovih važnih lekova.
Jedan od ključnih elemenata ove borbe je istraživanje i razvoj novih antibiotika. Kako ističu stručnjaci, postojeći antibiotici ne mogu zadržati efikasnost za dugo vremena bez inovacija. Zbog toga se povećavaju napori za istraživanje novih terapija koje bi mogle zameniti trenutačne, a takođe se naglašava važnost vakcinacije kao načina za prevenciju infekcija.
Predložene mere takođe uključuju jaču regulaciju upotrebe antibiotika u poljoprivredi. Prekomerna upotreba antibiotika na farmama može dovesti do stvaranja rezistentnih sojeva bakterija koji se mogu preneti na ljude. Zbog toga je ključno raditi na uspostavljanju strožih pravila i nadzora nad upotrebom ovih lekova.
Izveštaj upozorava i na socijalne posledice bakterijske rezistentnosti. Pored direktnih zdravstvenih problema, otpornost na antibiotike može dovesti do znatnog povećanja troškova lečenja i hospitalizacije, a takođe može izazvati smanjenje produktivnosti radne snage zbog bolesti. U takvom scenariju, mnogi ljudi bi mogli izgubiti posao, što bi dodatno pogoršalo ekonomske posledice ovih izazova.
U zaključku, ova studija ukazuje na urgentnu potrebu za globalnim delovanjem kako bi se obuzdale posledice bakterijske rezistentnosti. U svetu u kojem su moderna medicina i ključni tretmani u opasnosti od gubitka efikasnosti, važno je reagovati brzo i odlučno. Bez toga, posledice bi mogle biti katastrofalne, ne samo po zdravlje ljudi, već i po globalnu ekonomiju. Uvođenje efikasnijih politika i strategija, kao i jačanje međunarodne saradnje, neophodni su koraci ka obezbeđivanju zdravstvene budućnosti.
