U Srbiji je tokom prva tri meseca ove godine zabeležen alarmantan broj falsifikovanih novčanica. Prema podacima koje je objavila Narodna banka Srbije, ukupno su otkrivena 2.361 komada falsifikata. Od tog broja, 450 komada su domaći dinari, dok 1.911 novčanica pripada stranim valutama.
Analizom falsifikovanih novčanica, ističe se da su evri najčešći falsifikati. Od ukupnog broja, čak 1.597 komada ili 67,64% čine falsifikovani evri. Domaći dinari predstavljaju 19,06% sa ostvarena 450 komada, dok američki dolari čine 13,30% sa 314 komada.
Kada se fokusiramo na domaći dinar, jasno je da su novčanice sa apoenom od 2.000 dinara najozbiljnije prisutne među falsifikatima. Ovaj apoen čini 84,44% od svih falsifikovanih domaćih novčanica. Sledi apoen od 1.000 dinara sa 6,67% i novčanice od 500 dinara sa udelom od 5,33%. Ovi podaci ukazuju na jasno preferiranje određenih apoena među falsifikatorima.
U slučaju evra, najviše falsifikovanih novčanica su one od 100 i 200 evra. Ovi apoeni predstavljaju najveći deo ukupnog broja evra koji se falsifikuju, što naglašava važnost pažnje prilikom obavljanja transakcija sa ovim novčanicama.
Određivanje ukupne vrednosti falširanih novčanica je takođe važno. Ukupna nominalna dinarska protivvrednost svih otkrivenih falsifikata iznosila je 34,86 miliona dinara. Među njima, dominirali su falsifikovani evri, koji su činili 88,16% svog ukupnog iznosa, odnosno 30,73 miliona dinara. Na drugom mestu našli su se američki dolari, sa 3,24 miliona dinara ili 9,32%. Vrednost domaćih dinara u falsifikatima je iznosila 877.100 dinara ili 2,52%.
Ova situacija predstavlja značajan izazov za ekonomiju i bezbednost u zemlji. Falsifikovani novčanice ne samo da ugrožavaju finansijski sistem, već mogu dovesti i do gubitka povjerenja u valutu. U ovom kontekstu, neophodna je veća edukacija građana o tome kako prepoznati falsifikate i zaštititi vlastitu imovinu.
Na osnovu ovih informacija, jasno je da problemi sa falsifikatima ne utiču samo na banke, već i na širu javnost. Građani bi trebali biti svesni potencijalnih opasnosti prilikom transakcija, posebno prilikom primanja većih iznosa gotovine. Saveti kao što su proveravanje sigurnosnih karakteristika novčanica ili korišćenje online alata za proveru mogu biti od velike pomoći.
Između ostalog, Narodna banka Srbije često apeluje na sve finansijske institucije i trgovce da sarađuju u borbi protiv falsifikovanja. Ovo uključuje redovno obučavanje zaposlenih o prepoznavanju falsifikovanih novčanica i obezbeđivanje adekvatne opreme za to.
U svetlu ovih događaja, važno je da vlasti pojačaju napore kako bi se suzbila proizvodnja i distribucija falsifikovanih novčanica. S obzirom na brzinu tehnološkog razvoja, falsifikatori postaju sve sofisticiraniji, što dodatno otežava borbu protiv ovog fenomena.
Za kraj, situacija sa falsifikatima u Srbiji podseća na potrebu za kolektivnim delovanjem kako građana, tako i institucija. Samo zajedničkim naporima možemo doći do rešenja koje će smanjiti ili potpuno eliminisati ovaj problem, obezbeđujući stabilnost i sigurnost u domaćoj ekonomiji.
