Naučnici su nedavno napravili fascinantno otkriće u astronomiji, otkrivši belog patuljka pod imenom LSPM J0207+3331, koji se nalazi 145 svetlosnih godina od Zemlje. Ova dimenzija otkriva da i nakon milijardi godina od evolucije, ostaci planeta mogu nastaviti da deluju. Ova „zvezda-zombi“ je izazvala veliko iznenađenje među stručnjacima, jer se ispostavilo da ona aktivno proždire ostatke stenovite planete koju je nekada privlačila svojom gravitacijom.
Beli patuljak je ostatak nekada masivne zvezde koja je potrošila svo svoje nuklearno gorivo. To je izuzetno gusti objekt, veličine slične Zemlji, ali sa masom koja se približava masi Sunca. Ova faza evolucije zvezda je zanimljiva jer predstavlja završnicu životnog ciklusa, dok se zvezde više ne oslanjaju na nuklearnu fuziju za proizvodnju energije, već se postepeno hlade tokom milijardi godina.
Na osnovu spektroskopskih podataka koje su naučnici prikupili, otkrivena je mešavina teških elemenata u atmosferi LSPM J0207+3331, uključujući magnezijum, gvožđe, silicijum i kobalt. Ovi elementi se obično nalaze u stenovitim telima poput naše planete, a njihovo prisustvo na površini belog patuljka sugeriše da su se nedavno nakupili, što može značiti da su došli iz planete koja je postepeno uništena.
Patrick Dufour sa Instituta za istraživanje egzoplaneta Trottier istakao je da je količina stenovitog materijala koju je belić proždro neuobičajeno visoka za ovakve objekte. Preliminarne procene ukazuju na to da bi telo koje je zvezda progutala moglo imati prečnik od oko 120 milja, pre nego što se razdvojilo u manje delove usled gravitacionih sila belog patuljka.
Jedinstveno je to što je NASA prvi put detektovala srednje infracrveno svetlo oko LSPM J0207+3331, što je ukazalo na postojanje diska krhotina oko ove zvezde. Ovaj disk je bogat silikatima, supstancom koja se takođe nalazi u spoljnom sloju planeta. Ovi podaci predstavljaju ključni dokaz o aktivnostima belog patuljka, pokazujući kako se planetarni sistemi mogu kretati kroz razne faze čak i nakon što je njihova matična zvezda potpuno iscrpljena.
Prema rečima Džona Dabsa sa Instituta za nauku svemirskog teleskopa, postoji mogućnost da je u ovom sistemu prisutna velika gasovita planeta koja ugrožava stabilnost manjih tela i dovodi do njihovog kretanja prema zvezdi. Ova interakcija može objasniti i povratak aktivnostima belog patuljka nakon dugog perioda mirne faze koja je trajala tri milijarde godina.
Ovo otkriće nosi duboke posledice za razumevanje životnih ciklusa zvezda i njihovu interakciju s planetarnim telima. Pitanje koje se postavlja jeste koliko dugo mogu trajati planetarni sistemi i na koji način se mogu reaktivirati čak i kada su prethodne faze evolucije završene.
Zanimljivo je i to da su slična istraživanja pokazala da se slični fenomeni dešavaju i unutar drugih galaksija. Ovaj proces može rasvetliti kako se formiraju i razvijaju zvezdani sistemi i kako se u njima odvijaju procesi uništenja i stvaranja.
Ukratko, otkriće LSPM J0207+3331 predstavlja važan korak napred u razumevanju astronomskih pojava, otvarajući vrata novim istraživanjima u domenu astrofizike i evolucije zvezda. U svetlu ovog otkrića, naučnici nastavljaju da istražuju životne cikluse zvezda, očekujući dalja otkrića koja bi mogla promeniti način na koji gledamo na svemir.
