U Srbiji je u prva tri meseca 2023. godine zabeležen značajan porast otkrivenih falsifikovanih novčanica, prema podacima koje je objavila Narodna banka Srbije. Ukupan broj falsifikata iznosio je 2.361 komad, od čega je 450 domaćih dinara, dok su strane valute činile čak 1.911 komada. Ovi podaci ukazuju na ozbiljan problem koji se mora rešiti kako bi se zaštitila finansijska stabilnost i sigurnost građana.
Među otkrivenim falsifikatima, najviše novčanica je evra – njih 1.597, što čini 67,64% od ukupnog broja. Slede domaći dinari, čiji udeo iznosi 19,06% sa 450 komada, dok američki dolari zauzimaju 13,30% sa 314 komada. Ovi statistički podaci jasno ukazuju na to da se sindrom falsifikovanja prevashodno fokusira na euro, što može biti rezultat šireg korišćenja evra u svakodnevnim transakcijama.
Analizirajući falsifikovane dinare, najčešće se pojavljuju novčanice apoena od 2.000 dinara, koje su činile čak 84,44% od svih falsifikata domaće valute. Na drugom mestu su apoeni od 1.000 dinara s 6,67% i novčanice od 500 dinara s 5,33%. Ove informacije su alarmantne, jer impliciraju da lažne novčanice koje cirkulišu među građanima uglavnom uključuju veće iznose, što dodatno otežava identifikaciju i suzbijanje ovog kriminalnog dela.
Kada su evri u pitanju, najveći broj falsifikata odnosi se na apoene od 100 i 200 evra, koji su, s obzirom na njihovu popularnost među građanima, i najtraženiji među falsifikatorima. To može biti posledica priliva stranih turista ili radnika koji koriste evre u svakodnevnim finansijskim transakcijama.
Nominalna dinarska protivvrednost svih otkrivenih falsifikovanih novčanica iznosila je 34,86 miliona dinara. Od toga, najdominantniji udeo pripada falsifikovanim evrima sa vrednošću od 30,73 miliona dinara, što čini 88,16% ukupne vrednosti falsifikata. Udeo američkih dolara je takođe značajan, iznoseći 3,24 miliona dinara ili 9,32%, dok je vrednost dinarskih falsifikata neznatna, sa samo 877.100 dinara ili 2,52%.
Ovi podaci ukazuju na rizike s kojima se građani suočavaju u svakodnevnom životu. Falsifikati mogu da izazovu značajne finansijske gubitke, posebno u trgovini i uslužnim delatnostima gde se ne proveravaju banknote detaljno. U svetlu ovih podataka, apeluje se na radnike u maloprodaji, kao i na potrošače, da budu oprezni i da koriste mere opreza prilikom transakcija.
Važno je da građani budu upoznati sa karakteristikama pravih novčanica kako bi mogli da prepoznaju falsifikate. Edukacija o tome koja su obeležja autentičnih novčanica, kao i upotreba savremenih tehnologija koje omogućavaju brzu proveru autentičnosti novčanica, postaju ključno sredstvo u borbi protiv falsifikovanja.
Uz sve to, potrebno je da nadležni organi pojačaju nadzor i kontrole u finansijskom sistemu, kako bi se koliko toliko smanjila pojava falsifikovanja. Unapređenje tehnologije za detekciju falsifikata i redovne obuke za zaposlene u finansijskim institucijama i trgovinama mogle bi značajno da doprinesu smanjenju ovog problema.
Osim toga, saradnja sa međunarodnim institucijama i razmena informacija o falsifikatorima i njihovim tehnikama može dodatno učvrstiti borbu protiv falsifikata. U globalizovanom svetu, problemi poput ovih zahtevaju zajednički pristup i strateško planiranje kako bi se osigurala bezbednost i stabilnost finansijskog sistema.
