U drugoj epizodi emisije „Kad se kamere ugase“, ekipa Republika obišla je Niš i Pirot, istražujući mesta gde je sniman kultni film „Zona Zamfirova“. Svi misle da se priča odvija u Nišu, ali se u stvarnosti dešava i u Pirotu, gde se nalazi mnogo interesantnijih i manje poznatih detalja.
Zahvaljujući poseti Muzeju Ponišavlja, otkrivamo tajne koje skriva kuća koju je koristila Zona Zamfirova. Lea Vučić, kustos muzeja, objašnjava značaj ovog objekta. Kuća je izgrađena u balkansko-orijentalnom stilu od prirodnih materijala i predstavlja gradsku kuću iz polovine 19. veka. Pripadala je bogatom trgovcu Hristeu Jovanoviću, poznatom kao Mali Rista.
Mali Rista je bio istaknuti član nove klase bogatih Hrišćana, poznatih kao Čorbadžije. U to vreme, Hrišćanima nije bilo dozvoljeno da grade kuće više od jednog sprata, ali je on dobio specijalnu dozvolu da izgradi ovu kuću, uz uslov da deo bude konak za Turke. Tako je gornji deo kuće bio konak, opremljen orijentalnim elementima, dok je donji deo koristio on i njegova porodica.
Film „Zona Zamfirova“ sniman je na različitim lokacijama unutar kuće. Gornji deo, sa orijentalnim stilom, uključuje sobe kao što su „Divan hana“ i „Haremluk“. Ove sobe su bile mesta okupljanja u toku dana, u kojima se sedelo na jastučićima prekrivenim ćilimima, dok su mangali služili da se kafa ili čaj duže greju.
Kustosi ističu jedinstvene aspekte muzeja, uključujući pirotske ćilime, koji se koriste u različite svrhe tokom izložbi. Ovi ćilimi su prisutni u raznim oblicima, kao jastučnice, zavese ili prekrivači, i predstavljaju tradiciju i kulturu regiona.
Film je postao simbol tradicionalne srpske kulture i običaja, sa svojom pričom o ljubavi, strastima i nesrećnim okolnostima. Gledajući „Zonu Zamfirovu“, publika ne samo da uživa u ljubavnoj priči, već i u bogatoj istoriji i tradiciji ovog kraja. S obzirom na sve elemente koji čine ovaj film jedinstvenim, jasno je zašto je „Zona Zamfirova“ ostavila tako dubok utisak na gledaoce.
Poseta Muzeju Ponišavlja, koji čuva sećanje na ovaj važan deo srpske kulturne baštine, pruža priliku da se bolje razume kontekst u kojem se film događa. Ova kuća, uz njen arhitektonski i istorijski značaj, predstavlja simbol bogate tradicije naroda ovog kraja.
Lea Vučić naglašava da su ovi prostori važni za očuvanje naše kulturne baštine i da moramo nastaviti s njima kako bismo preneli priče naših predaka novim generacijama. Učenje o istoriji kroz takve objekte kao što je Kuća Malog Riste omogućava nam da bolje razumemo naše korene i identitet.
Gledajući „Zonu Zamfirovu“, gledaoci se povezuju sa likovima i pripovestima, a muzeji poput Ponišavlja igraju ključnu ulogu u očuvanju tih priča. Ova emisija nam pokazuje da je neophodno istraživati i širiti svest o ovim značajnim mestima, jer ona ne samo da čuvaju našu kulturu, već i povezuju ljude kroz vreme i prostor.
Ovo putovanje kroz vreme, kroz gradove Niš i Pirot, otkriva koliko su duboko uklopljene naše istorijske priče u svakodnevni život. „Zona Zamfirova“ nije samo film – to je deo naše kolektivne svesti, koji nas poziva da pogledamo unazad, kako bismo bolje razumeli sadašnjost.
Kroz sve aspekte ovog istraživanja, jasno je da su kultura i tradicija ključni elementi u oblikovanju naših identiteta, i da je obrada ovakvih tema od suštinskog značaja za našu društvenu odgovornost prema budućim generacijama. Ova emisija podseća na važnost umetnosti i kulture u našim životima, te vrednost koju ona nosi za zajednicu.
