Fosilizovani zubi stari nekoliko miliona godina, otkriveni tokom arheoloških istraživanja u severoistočnoj Etiopiji, ukazuju na postojanje dve različite vrste hominina u to vreme. Ova nova saznanja datiraju između 2,6 i 2,8 miliona godina i nude uvid u kompleksnost evolucije ljudskih predaka. Zubi, pronađeni između 2018. i 2020. godine, pripadaju rodu Australopithecus, dok tri zuba, koja su pronađena 2015. godine, pripadaju rodu Homo.
Takvo preklapanje vrsta u fosilnom zapisu je izuzetno retko i pre dugo vremena se verovalo da je rod Homo nastao nakon Australopithecusa. Hominini Australopithecus hodali su uspravno, ali su imali male mozgove, bliske veličini majmunskih, dok su vrste roda Homo, sa većim mozgovima, često povezane s evolutivnim „napretkom“ ka modernom čoveku. Međutim, koegzistencija ovih vrsta ukazuje da je ljudska evolucija bila složenija nego što se ranije mislilo.
Kej Rid, koautor studije i profesor emeritus na Državnom univerzitetu u Arizoni, naglašava da slika evolucije koju većina ljudi ima u glavi nije tačna. Umesto linearne evolucije, ljudska evolucija je više poput razgranatog stabla, gde su različite vrste koegzistirale i razvijale se zajedno. Od 2002. godine, Rid je ko-direktor istraživačkog projekta Ledi-Geraru, koji se fokusira na ranu ljudsku evoluciju. Tim je prethodno otkrio najstarije poznate vilice pripadnika roda Homo, stare 2,8 miliona godina.
U ovom novom istraživanju, zubi Australopithecusa su poređeni sa vrstama poput afarensisa i garhija, ali nije bilo podudarnosti. Zbog toga veruju da zubi pripadaju do sada nepoznatoj vrsti Australopithecusa koja je postojala nakon Lusi, poznate po svojim fosilizovanim ostacima. Lusi je živela pre 3,2 miliona godina, a njeni ostaci ukazuju na to da su drevni ljudski preci hodali uspravno.
Osim toga, naučnici su pronašli i zube roda Homo, koji potiču iz istog perioda, što dodatno komplikuje sliku evolucije. „Ovo otkriće ponovo potvrđuje nesumnjivu složenost ljudske evolucije“, ističe Rid. Tim je također ukazao na važnost daljih istraživanja, kako bi se steklo bolje razumevanje koegzistencije ovih vrsta i njihovih adaptacija na životnu sredinu.
Zubi Australopithecusa datirani su na 2,63 miliona godina, dok zubi roda Homo potiču iz perioda od 2,59 do 2,78 miliona godina. Međutim, istraživači su oprezni što se tiče identifikacije vrsta, jer čekaju na dalja otkrića i dodatne fosile kako bi potvrditi svoje nalaze. Iako su znanstvenici upoznati sa zubima i vilicama najranijih Homo vrsta, potreba za dodatnim fosilima je kritična za razumevanje razlika između Australopithecusa i Homo.
Zubi Australopithecusa po obliku podsećaju na vrstu afarensis, ali krunice i očnjaci pokazuju karakteristike koje ranije nisu primećene. Osim toga, različiti su od svih poznatih vrsta roda Homo. Timovski rad bio je ključan, jer su istraživači imali podršku članova lokalne zajednice Afara. „Oni su sačuvali informacije o mestu i načinima pronalaženja fosila kroz generacije“, dodaje Kampisano.
Nova studija doprinosi razumevanju razdoblja od 3 do 2 miliona godina, što je često smatrano misterijom u evoluciji čoveka. Dr Stefani Melilo, koja nije bila deo istraživanja, naglašava važnost pronalaska fosila za razumevanje prošlosti. Proučavanje ovih slojeva tla u istočnoj Africi pokazuje izazove s prikupljanjem fosilnih dokaza.
Takođe, prisustvo novih vrsta u Afarskoj depresiji može redefinisati našu predstavu o tome kako su hominini živeli zajedno. „Imamo fosilne dokaze koji ukazuju da je regija bila dinamičnija i raznovrsnija nego što je trenutno poznato“, dodaje Melilo. Trenutno je teško reći kako su se ove dve vrste koegzistirale, ali nova otkrića mogu u budućnosti doneti tačne odgovore o njihovim interakcijama i načinu života.
