Istraživači su nedavno otkrili više od 111.000 paukova koji uspevaju da opstanu u, kako se čini, najvećoj poznatoj paukovoj mreži na svetu, smeštenoj u mračnoj pećini na granici Albanije i Grčke. Ova fascinantna kolonija paukova nalazi se u delu pećine do kojeg ne dopire prirodna svetlost, a rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu „Subterranean Biology“ 17. oktobra. Mreža se prostire na impresivnih 106 kvadratnih metara duž zida uskog prolaza blizu ulaza, a sastoji se od hiljada pojedinačnih mreža u obliku levka.
Glavni autor studije, Ištvan Urak, vanredni profesor biologije na Univerzitetu Sapientia u Rumuniji, istakao je da je ovo prvi dokaz kolaborativnog ponašanja kod dve uobičajene vrste paukova. „Prirodni svet i dalje krije bezbroj iznenađenja“, rekao je Urak o svojim emocijama prilikom otkrića, izražavajući divljenje i poštovanje prema ovom prirodnom čudu.
„Jato paukova“ otkriveno je u Sumpornoj pećini, formiranoj hemijskim procesima usled oksidacije vodonik-sulfida u podzemnim vodama. Iako su istraživači otkrili nove detalje o koloniji, speleolozi iz Češkog speleološkog društva prvi su je prisutni 2022. na ekspediciji u kanjonu Vromoner. Ovaj tim naučnika je ponovo posetio pećinu 2024. godine kako bi prikupili uzorke koje je Urak kasnije analizirao.
S obzirom na analize uzoraka, otkriveno je da u koloniji žive dve vrste paukova: Tegenaria domestica i Prinerigone vagans. Urak i njegovi kolege procenili su da je oko 69.000 primeraka vrste T. domestica prisutno, dok su uzeli u obzir više od 42.000 primeraka vrste P. vagans. DNK analize su potvrdile da su upravo ove dve vrste dominantne u ovoj jedinstvenoj koloniji.
Ono što je posebno interesantno jeste da ove dve vrste obično ne koegzistiraju u prirodi. T. domestica, poznata kao kućni pauk, obično se nalazi blizu ljudskih naselja, dok je P. vagans manje uobičajen u urbanim sredinama. Urak objašnjava da su uslovi u pećini, gde nije prisutna svetlost, uticali na interakciju između ova dva tipa paukova. U normalnim okolnostima, T. domestica bi verovatno lovila P. vagans, ali uslovi u mračnoj pećini su promenili ovu dinamiku.
U pećini se pauci hrane biljnim komarcima, koji se hrane mikrobnih biofilmova. Ovi biofilmovi su sluzave naslage koje štite mikroorganizme od spoljnog okruženja, a sumporna voda koja protiče pećinom omogućava opstanak mikroba i insekata.
Analize sadržaja creva paukova su pokazale da ishrana bogata sumporom utiče na mikrobiom ovih stvorenja, čineći ga značajno siromašnijim u poređenju sa mikrobiomom srodnika koji žive van pećine. Osim toga, molekularni podaci ukazuju na genetske razlike između paukova iz pećine i onih iz spoljnog sveta, što sugeriše prilagođavanje neprijateljskom okruženju.
Urak naglašava važnost očuvanja ove kolonije, iako je pećina smeštena između dve države, što mogu otežati zaštitu. Istraživači su već na putu da pokrenu novu studiju koja će otkriti dodatne detalje o stanju i vrstama koje nastanjuju Sumpornu pećinu.
Ovaj projekt predstavlja korak napred u razumevanja ekoloških interakcija u ekstremnim uslovima i podseća nas na bogatstvo biodiverziteta koje se može pronaći čak i na najnepristupačnijim mestima na Zemlji. U svetu koji se brzo menja, istraživanje i očuvanje ovakvih ekosistema postaje ključno za očuvanje prirodne ravnoteže i biološke raznovrsnosti.
