Istraživači su sastavili spisak „sastojaka“ koji bi mogli pomoći kompanijama da lociraju podzemne rezerve prirodnog vodonika, što je ključni element za prelazak na čistu energiju. Nedavna otkrića sugerišu da se rezerve vodonika mogu naći širom sveta, a njihovo pronalaženje moglo bi znatno ubrzati energetsku tranziciju.
Kris Balentin, profesor geokemije sa Univerziteta Oksford i glavni autor istraživanja, ističe da je ključno otkriti gde se vodonik oslobađa i akumulira. U radu objavljenom u časopisu „Nature Reviews Earth and Environment“, istraživači su identifikovali geološke uslove koji podstiču nastanak i zadržavanje prirodnog vodonika u Zemljinoj kori, što može olakšati njegovo pronalaženje.
Prema procenama, Zemljina kora je tokom poslednjih milijardu godina proizvela dovoljno vodonika da zadovolji trenutne svetske energetske potrebe u narednih 170.000 godina. Ipak, postavlja se pitanje koliko od tog vodonika možemo praktično i ekonomski ukloniti. Balentin objašnjava da brojne kompanije za istraživanje resursa, uključujući one koje finansiraju „Breakthrough Energy“, „Fortescue“, kao i naftne gigante poput „BP“ i „Rio Tinto“, pažljivo proučavaju uslove za proizvodnju i akumulaciju vodonika.
Da bi se formirale prirodne rezerve vodonika, potrebna su tri osnovna elementa: izvor vodonika, stene koje mogu da ga skladište i prirodne barijere koje ga zadržavaju. Vodonik može nastati kroz najmanje dvanaest različitih prirodnih procesa, a najjednostavniji je hemijska reakcija razlaganja vode na vodonik i kiseonik.
Jedna od potencijalnih lokacija za proizvodnju vodonika je u Kanzasu, gde se nalazi srednjokontinentalni rased star oko milijardu godina, koji je bogat bazaltom, stenom koja može reagovati sa vodom i stvarati vodonik. Takođe, istraživači tvrde da tektonski pritisci i visoke temperature u dubinama Zemljine kore pomažu oslobađanju vodonika, omogućavajući mu migraciju ka površini, gde se mogu formirati korisna ležišta.
Studija takođe ističe razna geološka okruženja pogodna za istraživanje, koja su stara do četiri milijarde godina. Na primer, otkriveno je veliko ležište vodonika u ofiolitskom kompleksu u Albaniji, gde su stene nekada bile deo okeanskog dna, a zatim su pomerane na kopno.
Uslovi navedeni u pregledu daju osnovu za istraživanje vodonika, što kompanijama omogućava razvoj strategija traganja i identifikaciju mesta gde se vodonik može zadržati. Međutim, postoje i rizici; mikroorganizmi u tlu Rado koriste vodonik, što čini mesta bogata mikroorganizmima manje pogodnim za formiranje značajnih ležišta.
Vodonik je ključan sirovinski gas u proizvodnji metanola i amonijaka, komponenti većine đubriva, ali se sve više smatra i čistom alternativom za pogon vozila i elektrana. Ipak, većina današnjeg vodonika dobija se iz fosilnih goriva, što dovodi do značajnih emisija ugljen-dioksida.
Nasuprot tome, prirodni vodonik iz Zemljine kore ima minimalni ugljenični otisak i predstavlja potencijalan izvor čiste energije. Balentin zaključuje da Zemlja proizvodi ogromne količine vodonika i da je sada važno pratiti uputstva kako bi se on locirao. Na osnovu novih informacija, istraživači i kompanije mogu značajno unaprediti tehnike potrage za ovim važnim resursom u budućim energetskim sistemima.
