Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, je izrazio zabrinutost zbog zabrane izložbe fotografija „Srpkinja, heroina Velikog rata“ u Vukovaru. On smatra da je ova odluka jasna poruka svim prognanim Srbima da ne treba da se vraćaju ili bore za svoja imovinska prava. Linta naziva ovu zabranu aktom koji ohrabruje iseljavanje Srba iz Hrvatske, upozoravajući da će oni koji ostanu morati da se prilagode kao „pravoslavni Hrvati“.
Ova situacija nije iznenađenje za Lintu, koji smatra da je karakter države Hrvatske takav da se sistematski potiskuje srpsko nasleđe i identitet. On podseća na istorijske događaje, ističući da fašizacija Hrvatske traje već 35 godina, otkako je Franjo Tuđman došao na vlast. Linta se osvrće na zloglasne događaje iz 1990. godine, koji su postavili temelje za aktuelne tenzije i nerazumevanje između Srba i Hrvata.
U saopštenju Saveza, naglašava se da je zabrana izložbe „Srpkinja, heroina Velikog rata“ samo jedan od mnoštva dokaza o fašizaciji. Takođe, Linta podseća na otkazana kulturna događanja, poput književnog večera i predstave u Vukovaru, koja su bila planirana povodom Dana pobede Srbije i njenih saveznika u Prvom svetskom ratu.
Linta dalje kritikuje vladajuću strukturu u Hrvatskoj, posebno premijera Andreja Plenkovića, koji, kako kaže, već devet godina sprovodi politiku rehabilitacije ustaštva. On ukazuje na to da hrvatske vlasti, bilo direktno ili indirektno, ispunjavaju zahteve ustaških snaga koje zahtevaju zabranu srpskih kulturnih manifestacija.
U poslednjih nekoliko godina, Linta izveštava o zabrani održavanja raznih manifestacija koje su organizovale srpske zajednice. Tako su npr. otkazan koncert pevača Momčila Bajagića Bajage, a zabranjeno je i učešće pevačkog hora iz Podgorice na obeležavanju 80 godina od oslobođenja Korčule. Osim toga, različite manifestacije su otkazane ili prekinute isključivo zbog srpskog sadržaja, poput nastupa Bošnjačkog KUD-a „Sevdah“ u Crikvenici.
Prema Lintinim rečima, ovakva politika predstavlja direktan napad na srpsku kulturu i identitet, kao i na otvorenost društva u smislu prihvatanja različitosti. On dodaje da je u poslednjih nešto više od godinu dana na ovaj način zabranjeno održavanje oko 10 kulturnih manifestacija u Hrvatskoj.
Ovo stanje ukazuje na ozbiljne tenzije između Srba i Hrvata, koje se hrane istorijskim preprekama i savremenim političkim odlukama. Linta naglašava da se mora preispitati odnos prema srpskoj zajednici u Hrvatskoj i preduzeti mere za jačanje dijaloga i međusobnog poštovanja.
U zaključku, postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati situacija i kakve će posledice imati na srpsku zajednicu u Hrvatskoj. Da li će se nastaviti sa politikom isključenja i potiskivanja, ili će doći do pomaka ka razumevanju i saradnji? Samo vreme će pokazati, ali trenutne tendencije ukazuju na duboke podele koje će biti teške za prevazilaženje.
