Dragiša Jošić, otac Violete Jošić, sa tugom se seća strašnog događaja koji je zauvek promenio njegov život. Njegova 19-godišnja ćerka brutalno je ubijena 13. oktobra 2019. godine od strane njenog tadašnjeg dečka Dušana Petronijevića. U opisu potresnog incidenta, Dragiša kaže: „Upao sam u sobu, on je stajao sa nožem u ruci, a moja Violeta je bila na podu. Blood. Kada sam ga pitao šta je uradio, on je rekao: ‘Nije to ništa, nisam je mnogo povredio!’ Moje dete je već tada bilo mrtvo, izbo je 39 puta!“
Dušan Petronijević, koji je u vreme zločina imao 40 godina, ubio je Violetu nakon raskida. U trenutku kada se vratila s posla, Petronijević je upao u njen dom, razgovarao s Dragišom, Violetinim ocem, a zatim brutalno napao svoju devojku, izbušiši je nožem po vratu i licu. Violeta je preminula u bolnici, a ubica je uhapšen i kasnije osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina.
„Svaki dan se borim sa tugom za svojom ćerkom,“ govori Dragiša. „Ima i malenu ćericu, koja je moj svetlo u mraku nakon ubistva.“ Njegova tuga je posebna, jer je često teško prihvatiti stvarnost gubitka. „Tuga nikada neće proći,“ dodaje on.
Dragiša se seća trenutka kada je saznao za zločin. „Sedam dana pre tragedije, bili smo na proslavi. Dušan je bio tu, delovali su u redu. Nažalost, nisam imao razlog da posumnjam,“ kaže. Iako je Violetu smatrao dovoljno odraslom da donosi svoje odluke, kasnije je saznao da je razmišljala o raskidu veze.
„Duboko sam bio uveran da su u redu, a onda odjednom — tragedija,“ objašnjava Dragiša. Kad je Violeta otišla na posao, Petronijević je došao kod njega. „Sreli smo se i pozdravili, nisam primetio ništa sumnjivo.“
Dragiša se setio trenutka kada mu je supruga viknula da trči. „Dušan tuče Violetu,“ čuo je. Njegova reakcija bila je instinktivna — potrčao je ka kući. Kada je stigao, ugledao je svoju ćerku u krvi i Dušana sa nožem u ruci. „Prvo sam pitao što je uradio, a on je bez ustezanja rekao: ‘Nije to ništa.’“
Pomoć su brzo pružili rođak i Dragiša, ali ono što se desilo dalje je bilo još strašnije. „Dušan je s nama otišao do Doma zdravlja, ali je zatim napustio scenu, dok smo pokušavali da pomognemo Violeti,“ objašnjava Dragiša. Nažalost, lekari su mogli samo da konstatuju smrt; Violeta je izbodena 39 puta.
Pomenuti zločin šokirao je zajednicu, a Dušan je uhvaćen dok je sedeo kod kuće. Njegova presuda od 40 godina zatvora nije mogla da ublaži bol koji Dragiša nosi. „Moji roditelji mogu da ga posete, a ja ne mogu videti ili zagrliti svoje dete,“ s tugom konstatira.
U svom očaju Dragiša razmišlja o simbolici broja 13, koji je obeležio Violetinu sudbinu; rođena je 13., počela da se viđa s Dušanom 13. i ubijena je na isti dan. „Mislio sam da je taj broj možda nekako vezan za neki mračni element,“ dodaje.
Petronijević je ostavio oproštajno pismo u kojem navodi da želi da se ubije, jer ne može da živi bez Violete, ali se predomislio i odlučio da je ubije umesto da presudi sebi.
Dragiša se sada suočava s novom stvarnošću: bol, gubitak i traganje za pravdom. Njegova priča ostavlja utisak o potrebi da se nasilje nad ženama zaustavi i upozori na strahote koje porodično nasilje može izazvati.
