Nikola Pejaković Kolja, poznati glumac, muzičar i scenarista, otvoreno je govorio o svojim borbama tokom mladosti, posebno o zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Njegova ispovest otkriva mračan period u njegovom životu, ali i put ka ozdravljenju.
U jednom od svojih iskrenih izlaganja, Kolja opisuje svoj mladićki život kao haotičan, s naglaskom na alkohol kao ulaznu tačku pojačane zavisnosti. Već u osnovnoj školi započeo je sa konzumacijom alkohola, što je dovelo do problema u školi i ostalim aspektima njegovog života. „U šestom razredu sam počeo da pijem, a u sedmom su me izbacili iz pola razreda. Alkohol je bio početak mog puta ka samouništenju,“ seća se Kolja. S godinama se njegova zavisnost pogoršala, a kada je ušao u svet heroina, primetio je drastične promene. „Heroina mi je legao kao budali šamar,“ kaže Kolja, naglašavajući kako na početku nije osećao teškoće dok je bio pod uticajem.
U tom periodu, umetnost je bila samo izgovor za distrakciju i samouništenje. „Moji bogovi su bili slikari i muzičari. Imitirao sam njihove poroke, misleći da je to umetnost. A zapravo, završavao sam samo sa hašišem umesto sa pesmama,“ priznaje Kolja, ističući koliko je pogrešno razumeo kreativni proces. Bilo mu je lako pokrenuti droge kao izlaz iz stvarnosti, verujući da mu one omogućavaju da bolje izraziti sebe.
Kolja se prisetio kako njegov otac nije shvatao pravu ozbiljnost njegove zavisnosti, poručivši da se više zabrinuo kada je počeo da odlazi u crkvu, nego kada je bio u zavisnosti od heroina. „Moj otac je rekao mojoj majci: ‘Šta se dešava, bio je baš lep narkoman i normalan mladić,’“ ispričao je Kolja sa dozom sarkazma, osvetljavajući tako i društvenu stigmatizaciju zavisnika.
Nakon godina borbe, Kolja je uspeo da se oslobodi droga i sada otvoreno upozorava mlade na zamke zavisnosti. „Droga ne donosi ništa dobro, i najveća budala je onaj ko misli da će drogiranjem poboljšati svoju kreativnost,“ kaže Kolja, stavljajući naglasak na to koliko je važno razumeti stvarne posledice zavisnosti.
Njegova iskrenost i otvorenost o vlastitim borbama deluju kao inspiracija mnogima koji prolaze kroz slične situacije. Kroz svoja iskustva, Kolja želi da prenese poruku kako postoje načini da se prevaziđu čak i najdeblja pakla. Danas, bio je u mogućnosti da izgradi novu životnu priču, osvajajući kreativne izazove bez zavisnosti.
Ova ispovest nije samo lična priča, već poziv na buđenje za sve one koji se bore sa zavisnostima. Kolja koristi svoje platforme da deluje preventivno, nadajući se da će njegovo iskustvo pomoći drugima da prepoznaju sopstvene borbe i nađu snagu da se oslobode.
Društvo često gleda na zavisnike kroz prizmu predrasuda, a Koljina otvorena borba doprinosi razbijanju tih mitova. Umesto da se osude, zavisnici zaslužuju podršku i razumevanje. Kolja zaista veruje da se svako može promeniti, ako ima motivaciju i podršku.
Ovakvi iskazi iz prve ruke su potrebni da bi se osvetlila problematika zavisnosti, kako bi se mladi ljudi podstakli da raskinu sa društvenim normama koje promovišu konzumaciju droga. Put do ozdravljenja može biti dug i težak, ali sa pravim vodstvom i podrškom, moguće je pronaći svetlost na kraju tunela. Koljina priča je svedočanstvo sposobnosti promene i nade za buduće generacije.
