Namerno uzdržavanje od kupovine osnovnih namirnica postaje sve prisutniji trend, posebno među ljudima u Velikoj Britaniji. Mnogi odlučuju da štednju od novca koji bi inače potrošili na hranu, ili prebacuju na štedne račune, ili ga čuvaju kod kuće. Ova strategija, poznata kao „osvetnička štednja“, uključuje čak i potpunu obustavu troškova dok se ne potroše postojeće zalihe u domaćinstvu. Fenomen je izazvao interesovanje analitičara koji smatraju da je motivacija za ovim trendom strah od ekonomske neizvesnosti.
Finansijski savetnik Dušan Uzelac objašnjava da ova pojava zavisi od individualnih okolnosti. Neki uspevaju da štede bez potrebe da nazivaju taj proces „osvetničkom štednjom“, dok drugi imaju problema sa zaduženjem. Ukazuje na širi problem današnjice, gde se sve više hrane i proizvoda brzo troši, a ljudi su sve više izloženi agresivnim marketinškim strategijama.
Uzelac ukazuje na to da je koncept obmane o dugotrajnosti proizvoda postao standard. Mnogi potrošači, naročito mlađe generacije, ne osećaju potrebu za materialnim zadovoljstvom, što može biti osnova za „osvetničku štednju“. Ova strategija može dovesti do akumulacije novca, ali sam čin štede može nositi emotivne i psihološke aspekte. Psihoterapeutkinja Maja Milačić naglašava da štednja može biti način zaštite, ali da je važno pitanje da li se štedi iz osećaja kazne prema sebi ili sistemu.
S obzirom na ubrzanu potrošnju i pritisak potrošačkog društva, potrošači se suočavaju s izazovima upravljanja svojim finansijama. Uzelac naglašava da je učinkovito upravljanje novcem ključno za štednju. Finansijska kontrola je, prema njemu, osnova koja omogućava ljudima da postavljaju granice, što može dovesti do veće finansijske slobode.
Razlika između racionalne štednje i emocionalnog uzdržavanja može biti suptilna. Milačić ukazuje na to da osvetnička štednja može dovesti do izolacije i smanjenja društvenih interakcija, što može negativno uticati na kvalitet života. Kao rezultat, važno je uravnotežiti štedenje s društvenim aktivnostima da bi se održao zdrav životni stil.
Uzelac pominje da su savremeni modeli prodaje sveprisutni i da se ljudi svakodnevno susreću s pritiscima kroz reklame i promocije. Upravljanje potrošnjom i emocionalnim impulsima je ključno za uspešno štednje. Njegova metafora „finansijski bicikl“ oslikava potrebu za ravnotežom između zarađivanja i trošenja.
Mnogi pojedinci se suočavaju s pitanjem kako ispravno upravljati svojim finansijama. Osnovni principi budžetiranja i pravilnog upravljanja novcem mogu pomoći ljudima da premoste te izazove. Uzelac naglašava da štednja proističe iz ostvarivanja stabilnosti i donošenja promišljenih odluka. S druge strane, prekomerno trošenje rezultira stresom i osećajem nemogućnosti.
Za one koji smatraju da ne mogu da štede, Uzelac savetuje da je kontrola nad potrošnjom prvi korak ka finansijskoj slobodi. S obzirom na sve veći broj opcija za štednju i investicije, bitno je razviti plan koji može doneti dugoročne benefite.
U gorućim pitanjima, neophodno je sagledati da ljudi imaju pravo na svoje odluke o trošenju i štednji. Uzelac ističe da je vladavina samog sebe ključna za postizanje finansijske nezavisnosti. Ova ideja o samostalnom upravljanju finansijama može doneti značajno poboljšanje kvaliteta života.
Da bi se postigla finansijska stabilnost, osnovna pravila upravljanja novcem moraju biti jasno postavljena i seguida. Na kraju, važno je osvestiti se o vrednosti štednje ne samo kao akciji, već kao elementu načina života koji može doneti unutrašnji mir i zadovoljstvo.
Ceo pristup štednji i potrošnji treba biti uravnotežen, uz poštovanje svojih granica, ali i društvenih interakcija koje su ključne za zdrav emocionalni život. Na ovaj način, pojedinci će moći da pronađu balans između štednje i uživanja u životu.
